Profesor novinarstva na Univerzitetu u Adgeru i nekadašnji pripadnik KFOR-a Kenet Andresen ima zavidnu kolekciju starih razglednica sa Kosova.
U Đakovici je lep prolećni dan.
Beli fića se trudi da skrene na raskrsnici, dok se u pozadini šareni autobus vuče pored drvoreda i ide mu u susret.
Nebo je plavo, uz tek nekoliko oblaka.
Izlog obližnje prodavnice od sunčevih zraka štiti tirkizno platno, na obližnjoj terasi se suši veš, a u desnom uglu su dva natpisa.
Jedan je ćirilični, drugi latinični – Pozdrav iz Đakovice i Të fala prej Gjakoves.
Ta razglednica poslata je 12. maja 1973. za Beograd i jedna je od 1.500 sa Kosova koje poseduje Norvežanin Andresen.
„Najstarija do koje sam došao je iz 1906, a imam ih sve do 1999. godine – posle rata su postale drugačije, pa mi se kolekcija završava tada”, navodi Andresen u intervjuu za BBC na srpskom.
Kako kaže, razglednice uvek savršeno prikažu istoriju zemlje, ali potpuno drugačije od udžbenika ili novina.
„Suštinski su bile Instagram prošlosti”, kaže uz osmeh.
„Srpsko-hrvatski”
Andresen je na Kosovu prvi put bio tokom leta 1999. godine, neposredno posle rata, kada je kao tridesetčetvorogodišnjak bio portparol norveške jedinice KFOR-a.
Njegov je otac u međuvremenu počeo da skuplja norveške razglednice, pa se i on zarazio time.
„Od 1999. često idem na Kosovo, pa sam pre desetak godina počeo da skupljam razglednice i kupujem ih preko interneta.
„Prepoznao sam na njima mesta sa Kosova na kojima sam bio, što mi je bilo fascinantno… Tako je počelo”.
Kaže, ima razglednice iz tridesetak kosovskih mesta.
„Iz svih najvećih i najpoznatijih gradova – Priština, Peć, Mitrovica, Prizren, Đakovica, Gračanica i Dečane”.
A ko ih je pisao?
„Uglavnom obični ljudi, ali zanimljivo je da je većina napisana na srpsko-hrvatskom jeziku”, kaže Andresen.
„To je zato što su ih uglavnom turisti ili lokalci slali sa Kosova negde u Jugoslaviju, ali i u Francusku, Nemačku i Britaniju.
„Ima ih i na albanskom, ali ih Albanci nisu toliko slali jedni drugima po Kosovu”.
Studenti
Tema je, kaže, uglavnom ista – svakodnevni život.
„Na primer, studenti iz drugih delova Jugoslavije koji su došli da studiraju u Prištini pišu kući, pa kažu ‘dobro sam, našao sam stan, možete li mi poslati još novca'”, navodi Andresen uz osmeh.
„Ima ih od turista koji su hteli da bližnjima pokažu znamenitosti Kosova, lokalaca koji su pisali rođacima, ali i diplomata i vojnika”.
A koje su mu omiljene?
„Najviše mi se sviđaju one baš stare”, odgovara.
„Ima nekih baš zanimljivih iz perioda od 1906. do 1920. Na primer, od austrougarskih vojnika koji su pisali porodicama”.
„Lepo je videti kako je Kosovo ranije izgledalo, sa starim kućama iz Otomanskog carstva, manastirima, džamijama…
„Među omiljenima su mi i one sa pijaca, na kojima su obični ljudi, gde se vidi kako se tada živelo i šta se nosilo”.
Od kako je njegov hobi počeo mnogo toga se u svetu promenilo, pa su neke razglednice završile i na Instagramu, ali tu nije kraj.
„Imam dosta planova… Nadam se da ću napraviti izložbu najboljih razglednica na Kosovu, u Beogradu, Zagrebu, čitavoj Jugoslaviji.
„Nadam se da će biti i knjiga, kao sajt sa digitalizovanim razglednicama, kako bi ljudi mogli da ih vide na internetu”.
Mediji
Andresen danas ima 54 godine i kao profesor novinarstva kaže da je „veoma zainteresovan za medije na Kosovu”.
„Radio sam na različitim projektima obuke novinara, jer na Kosovu nije bilo škola novinarstva ni za Albance, ni za Srbe.
„Kasnije sam radio i brojna istraživanja, napisao sam doktorat o kosovskim medijima, intervjuisao brojne albanske i srpske novinare, bavio se istorijom medija na Kosovu.”
Kako kaže, od 1999. ide na Kosovo nekoliko puta godišnje.
„Imam tamo dosta prijatelja među novinarima, profesorima, studentima… Pokušam da odem na Kosovo kad god mogu”.
A šta najviše voli tamo?
„Hrana je odlična i ljudi su veoma gostoljubivi”, odgovara odmah.
„Osećam se veoma dobrodošlo, zovu me na kafu, da se vidimo. Prijatni su svi”.
„Kosovo je prolazilo i prolazi kroz veoma teška vremena, tako da pokušavam da doprinesem koliko mogu i pomognem novinarima i medijima da se razviju”.
U isto vreme, kaže, veoma je zainteresovan za istoriju.
„Želim da posetim sva istorijska mesta i razumem istoriju Kosova.
„Prvi put kad sam došao nisam znao mnogo toga, ali sada sam naučio… I dalje postoje sukobi i različite verzije događaja, tako da o svemu čitam i učim iz različitih uglova.
„Moramo razumeti istoriju da bismo razumeli sadašnjost”, ističe Andresen.
Mladi
A šta misli o trenutnoj situaciji na Kosovu?
„S jedne strane postoji nekakav ekonomski razvoj, ali su politički problemi i dalje tu”, kaže Andresen.
„Ipak, ima mnogo mladih koji žele nešto da promene i koji su umorni od političih problema sa Srbijom, ali i unutar Kosova”.
Kako navodi, to je generacija koja želi promenu.
„Da, i dalje ima dosta problema, ali mladi žele da rade na njima i treba da im pomognemo… Oni mogu da nešto urade, stariji se teže menjaju.
„Zato volim da radim sa mladima… Nadam se da će oni moći da promene stvari”.
