Prisećamo se ljudi, događaja i stvari koji su obeležili naše odrastanje.
SKUPLJANJE SALVETA I ZNAČKI
SKUPLJANJE SALVETA I ZNAČKI
U doba stalnih nestašica roditelji su svoju decu učili da se ništa ne baca, jer se nikad ne zna za šta će nam bilo koja od tih stvari jednog dana eventualno koristiti. I svoje su potomke podsticali na skupljanje bukvlalno svega. Devojčice su tako razvijale afinitete prema lutkama, salvetama, slikama prirode i životinja – sekle su se iz časopisa, a dečaci su skupljali značke, sličice, nalepnice, pivske čepove i etikete. Zajednička je bila strast prema bedževima.
ŠTA JE SOBA BEZ POSTERA
Omiljene muzičare smo slušali ali i svakodnevno gledali na posterima na zidovima svojih soba, a štampali su ih svi tadašnji muzički časopisi za omladinu. Najbolji su dolazili iz uvoza, a najviše se kupovao nemački tin časopis Bravo mračni predmet želja svih klinaca..
Izlazio je na nemačkom, ali to nije bio nikakav problem, i onako smo ga pazarili samo zbog postera i sličica.
LAKE NOTE OSAMDESETIH
Klinke su ludovale za Bajagom i njegovim Instruktorima pozitivne geografije, koji su ih bacali u trans svojim pop baladama. Kraj osamdesetih obeležili su bendovi: Denis&Denis, Bjelo Dugme, Električni orgazam, Idoli, dečaci su sanjali da dodiruju koljena Zane Nimani i da im Slađana Milošević na uho peva “Miki, Miki, veliki”.
TELEVIZIJSKI HITOVI
Pojava muzičke televizije MTV razvila je kulturu snimanja spotova. Nedostižne standarde smrtnicima postavile su najveće zvezde poput Majkla Džeksona, Madone, Vitni Hjuston, Prinsa…, čiji su video spotovi koštali poput filmova. Na našoj televiziji uglavnom se nastupalo uživo i na pjelbek u studijskim emisijama. Definitivno najpopularnija je bila “Hit meseca” koju je vodila Duca Marković.
RADIJSKI JUTJUB
Muzika se kupovala na kadetama i pločama, a jedini način da je se besplatno domognete bilo je snimanje pesme s radija. Zato smo sate i sate provodili s kažiprstom na dugmetu Record kućnog kasetofona, kako bismo uhvatili što veći deo omiljene pesme kad je napokon puste na radiju. Ako bi voditelj/ka počeo s pričom preko pesme, sve je padalo u vodu i opet sve ponovo.
TELEFON ŽIVOT ZNAČI
Na kućnom telefonu (treba li spominjati da su postojale samo fiksne linije i javne govornice) moglo se saznati tačno vreme (na broj 95), naručivati buđenje, poslati telegram, saznati potrebne domaće i strane telefonske brojeve, vremensku prognozu i razna druga obaveštenja- sve do rešavanja matematičkih problema, pa su ih neki genijalci koristili i za pisanje domačih zadataka. To je obično kratko trajalo – do prvog roditeljskog sloma živaca jer je usluga bila skupa. Telefonski imenici su se svake godine kupovali na rate.
NEMA OSTAVE BEZ ZIMNICE
Odavno smo utekli od gladi i teške neimaštine, ali su ih naši stari dobro upamtili, pa se živelo na oprezu. Kuća s ostavom bez najmanje pedeset kilograma brašna, krompira, šećera i soli nije se smatrala ozbiljnom, a krajem svakog leta pripremala se kompletna zimnica – od džemova, sokova i ukiseljenog povrća do ajvara i pečenih paprika. Svako domaćinstvo koje je držalo do sebe imalo je barem jednu škrinju za duboko zamrzavanje u kojem su se čuvale smrznute šljive, za razume se – knedle sa šljivama.
VOKMENI I VIDEO KASETE
Prvi računari u široj upotrebi zvali su se Commodore, Atari i ZX Spectrum – poslednji bilo dostupan u dve varijante od 16 KB i 48 KB radne memorije. Standardno mikroračunar u našim osnovnim školama od 1985. bio je 8-bitni Orao, koji je konstruisala i proizvodila tvrtka PEL Varaždin. Više od informatike zanimali su nas – vokmeni- prenosni baterijski kasetofoni koji su se počeli da se proizvode 1979., a još više autoradio i VHS-ovi (Video Home System), tadašnji standardizovani format za snimanje i reprodukciju analognih video traka.
STANDARD KONFEKCIJA
Modni standard je bio – što šire, to bolje, a odnosi se na šišmiš rukave, jakne s naglašenim ramenima, velike minđuše, sakoe, balonere i kapute s dvorednim kopčanjem – sve je moralo biti prenaglašeno, predimenzionirano, što šarenije i svetlucavije. Što se džinsa tiče apsolutni hit su bile isprane farmerice, a u uličnu modu su na velika vrata ušle patike. Najk još nije bio globalno dominantna marka, pa se uglavnom biralo između večitih bratskih rivala – pume i adidasa. Po bolje komade odeće i obuće putovalo se u šoping van granica zemlje, a omiljena destinacija bio je Italijanski grad Trst.
BRZA HRANA
Pojavile su se prve picerije i hot dog, ali je pojam brze hrane bio sendvič iz prodavnica, gde bi nam tete za pultom (supermarketi su bili retki) isekle hleb i u njega natrpale salamu (eventualno i sir) po izboru. Ili to, ili pašteta, mesni narezak, konzerva sardina koje su se otvarale specijalnim otvaračima, pa se izbor nametao sam od sebe.
AEROBIK S DŽEJN FONDOM
Joga, džoging i teretana bili su strani pojmovi i velike nepoznanice, a prvi oblik kućne vežbe koji je postao donekle popularan bio je – aerobik. Većinu je vežbe učila i konzumirala iz knjiga dok su neki vežbali uz Džejn Fondu, jer video rekorderi nisu bili široko dostupni, a mnogi su tada prvi put naučili engleske fraze “Feel The Burn!” (Oseti kako gore mišići) i “No Pain, No Gain” (Bez boli nema zadovoljstva).
KLUNI VOLI DISKO (I FUDBALERKU)
Što se kose i frizura tiče pravilo je glasilo – što duže, to bolje, da se kosom može mlatiti u tada popularnim diskotekama. Nosile su se šiške i kosa vezana u rep, a muška frizura broj jedan bila je tzv. fudbalerka. Danas je pojam lošeg ukusa, ali su je tada nosile i zvezde poput Džordža Klunia, Mela Gibsona, Runija Vuda, Džordža Majkla, Andrea Agasija…
POROCI MIAMIJA, ALF I DINASTIJA
U naslovu su nabrojana tri najpopularnija serijala tog vremena. Porodičnu sagu Karintonovih su gledali svi, ulice su bile prazne dok se prikazivala, a mnogi roditelji su tada deci davali imena po likovima iz “Dinastije”. “Poroci Miamija” bili su omiljena kriminalistička serija s Donom Džonsonom i Filipom Majklom Tomasom u glavnim ulogama, a omiljeni vanzemaljac bio je Alf, čudovište s Melmaka koje nas je očaravalo svojim sarkastičnim humorom.
