„Zar da na svom vjenčanju budem lijepa ljudima, a zaboravim Stvoritelja?“
Nakon što je klanjala akšam-namaz, našminkala je lice i obukla divnu vjenčanicu. Mora se lijepo spremiti za proslavu svoje udaje. U tom, zauči ezan za jaciju namaz i ona shvati da mora obnoviti abdest; reče majci: „Mama, ja bih trebala opet uzeti abdest i klanjati jaciju.“
Njena majka je šokirana: „ Šta je tebi!? Gosti te čekaju, i njegovi su došli da te vide! A šta je s šminkom? Svu ćeš je sprati vodom!! Ja sam tvoja majka i ja ti kažem da ne klanjaš sad namaz! A ako, ne dao Bog, uzmeš abdest, naljutit ću se na tebe!“
Njena kćerka tad reče: „Tako mi Allaha, ja se odavde neću pomjeriti sve dok ne klanjam jaciju! Mama, ti moraš znati da nema pokornosti stvorenju u nepokornosti Stvoritelju.“
Majka odgovori: „A šta će gosti reći kad se pojaviš na proslavi BEZ ŠMINKE!? Bit ćeš im ružna! Razmišljaš li ti o tome? To je bruka i sramota za našu kuću.“
Tada kći s osmijehom upita: „Draga mama, zar se ti brineš da ja neću njima biti lijepa? A šta je s našim Stvoriteljem? AKO PROPUSTIM NAMAZ, MENE BRINE TO ŠTO NEĆU ALLAHU BITI LIJEPA.“
Otišla je da uzme abdest, i s lica je sprala svu šminku…ali joj nimalo nije bilo žao. Stupila je u namaz. I u momentu kad je otišla na sedždu, shvatila je da su joj to posljednji trenuci života.
Melek smrti joj je dušu uzeo dok je bila na sedždi. Vratila se svome Allahu na dan svog vjenčanja.
