Oce a zasto ti nista ne volis, sto mi djeca i mladi volimo?
Ti ne volis ni cokoladu, ni moderne cipele, ni skup telefon, ni kompjuter, ni brendiranu odjecu? Ne volis ni jagode, ni voce, ni citanje na tell. cak pises sa olovkom, umjesto da pises na kompjuteru?! Ti si jako zaostao i staromodan, trebao bih se promjeniti, ici u korak sa modom, tehnologijom, cak ti i frizura ista?
Zasto to?
Otac: Pitas zasto?
Objasnicu ti zasto!?
I ja sam nekada bio tvojih godina, mlad, razdragan, pun zivota, osmijeha i sjaja u ocima!Bio sam i jak i veseo i vragolast!
Moja majka i moj otac su bili nepismeni, mama je imala dva razreda skole a otac 3 razreda skole.Nisu se skoro znali ni potpisati, bili su sirotinja, a nisu bas vodili brigu ni o svom izgledu, popravku i izbjeljivanju zuba, kozi, kremama, ponekad mi bilo neugodno!Bili su jako vrijedni ljudi, napaceni i nadasve posteni, ali pomalo i zaostali. Imali su oboje ispucale ruke.
Mama je prala ves na koritu, iza kuce na bunaru, bilo da je ljeto ili zima. I nikada joj nije bilo tesko a znala je samo za kremu Nivea ili Solea!
Kada bi isli u grad, mama bi ponijela sebi sendvic a meni bi na trznici kupila malu porciju cevapa i sok popularnu “orandzadu” Bila je jako primitivna, zvakala bi neki sendvic sa starim kruhom, vadeci ga iz cekera starog, i govorila mi da nije bas obozavatelj cevapa, dok joj se sendvic lijepi za usta pa bi ponekad sa vrhom usana pijuknula malo orandzade, da bi mogla da proguta zalogaj.
Nije voljela ni autobus da koristi kada bi mi dolazila na roditeljski u skolu, iako je skola bila udaljena 3km, ali mama je valjda voljela da hoda, Iako sam ja imao mijesecnu kartu za prijevoz, sto mi mama i babo uplaitli!?
I otac je bio isti kao mama?!
Sjecam se kada je radio na pijaci, pa ljeti ponese spuzvu od kuce i spava na tezgi, tako da bi poranio i imao vise musterija.
Imao je kolica sa kojima je ljudima raznosio robu, zvali su je “Trokolica” ! Kupio bi on sebi jogurt i cetvrt kruha i to jeo za dorucak?
Da se baram sakrije, pa da ga ljudi ne gledaju a ne da se tako primtivno ponasa, bilo mi neugodno…
Ja sam u to vrijeme bio bas uz modu. Otac mi kupio najnovije patike Adidas, imao sam i hlace/farmerke Cassuci i brendiranu kosulju!
Znao sam za sve moguce parfeme pocevsi od Moshus pa do Opijuma, a i sat sam imao dobre marke “Citizen” a bili su popularni i “Seiko”
Mama je bila jako skrta, nikada kod frizera nije isla, vec bi sebi na trznici kupila viklere i to stavljala na kosu, i onda bi stajala ispred ogledala i divila se svojoj frizuru mada joj ta frizura i nije nesto…
Koliko je bila skrta, nije cak tijela ni moj sampon od koprive da koristi kada pere kosu,.
A i otac je slican njoj!
Otac nije hteo da kupi one “Bic” brijace, vec kao primitivac bi kupio zilete i sa tim se brijao po deset puta sa istim ziletom!
Godine su prolazile a ja sam rastao, bio sam moderan, naparfemisan, zgodan, nisam nigdje radio, hodao po kaficima…
A onda si ti dosla!
Sjecam se kao da je juce bilo!
Tvoja mama je dobila bolove, takozvane trudove!
Nismo imali auta, velik grad, nepoznata zemlja, jezika ne znamo, tek dosli kao izbjeglice u nepoznatu zemlju!
Radio sam kao nadnicar, ne znam zanata, ne znam jezika, nemam skole za moderne poslove, nemam novaca!
Ti si se rodila u bolnici, koja je bila udaljena oko 8 km!
Bila je jaka zima, snijeg i bljuzgavica!
Mi smo isli pjeske do bolnice, mama ti je tesko disala i teturala kao pijana do bolnice, dok sam je ja drzao.
Imali smo bonove za hranu, ali nismo ih mogli korisiti za prijevoz, zadnji novac smo dali za kiriju!
Zivjeli smo kao podstanari ( garsonjera/studio)!
Tu noc je tvoja mama ostala u bolnici, a ja sam kao zec u snijegu, trckarao od bolnice do stana, pa onda nazad i tako naredna tri dana.
Nije mi smetala ni hladnoca, ni snijeg, nije me zanimalo ni kako sam obucen, ni da li sam pocesljan, ni da li mi je hladno, ali bio sam jako sretan!
Ti si se napokon rodila, bio je to moj najsretniji dan, 12. januar!
Prodao sam tog dana i svoj lancic u zlatari za buzasto, da bih kupio polovnu kameru za snimanje u radnji polovne robe da bih tebe snimao!
Bilo mi tesko se rastaviti od lancica, ali za tebe mi nije bilo zao da ga prodam u bezcenje!
A, onda dosla si napokon kuci, sreci nikad kraja…
Nisam vise mislio na kiriju, vec ustedjeni novac sam potrosio za dekice, korito, sapune, kreme, pelene i papice za bebe!
Mama ti nocima nije spavala, a ja bih otisao raditi za nadnicu i kupovao sve sta ti je potrebno!
Poslije tebe su dosli ti brat i jos jedna sestra.
Ja i tvoja mama, smo pokusali sve da vam priustimo!
Ja sam radio dva posla a mama je radila u hotelima, cistila sobe poslije gostiju!
Znam, mizerni poslovi su to, ali sta ces, nemas kud…
Vas sve je cuvala moja mama, hranila bi vas rukama.
Jer je tako navikla, bojeci se da se ne ubodete na viljusku, isto kao sto je mene hranila sa onima ispucalom i hrapavom kozom na prstima…
Mislio sam ici zubaru da popravim zube, ali skupo…
Kada bi isli u podavnicu, ja bih ti kupio jagode ili jabuku sa onim topljenim secerom, a ti bi pitala “oces li ti jednu jagodu” a ja bih ti rekao, ma necu’ ne volim jagode, isto kao i moja mama sto nije voljela cevape!
A onda bi u mojoj glavi se pojavo lik oca i majke, spavanje na spuzvi na pijaci, i hodanje majke do skole, ili odbijanje da upotrebi moj sampon ili da uzme jedan cevap iz ljepinje, prolazilo mi kroz glavu i oni mali gutljaji orandzade koje je sa vrhom usana pila, koje bi majka uzela da lakse proguta zalogaj suhog sendvica!
I one moje patike “Adidas” farmerke “Cassuci”
A onda sam shvatio, da nisu moj otac i moja majka zaostali i primitivni, vec su ponosni i zrtvovali i sebe i svoje zdravlje darivali za mene i moju bracu!
Shvatio sam da su i oni znali sta je moda, sta je izlazak, sta je frizer, sta je brend, ali odrekli se svega zarad nas, za nasu ljubav i dijetinjstvo!
Za nas uspijeh i za nasu bolju buducnost, da bi mi dijeca znali pisati i citati!
Danas si ti odrasla osoba!
Zavrsila si skolu, izucila zanat, imas svoj zivot!
Imas i kompjuter, moderno auto, moderni telefon, lijepu odjecu, zdrave zube, lijepu frizuru!
A ja i tvoja mama??
Mi nemamo nista, ali imamo vas!
Imamo ono, za sta smo se zrtvovali!
Stavili smo svoje godine, zivot, zdravlje na ulog za vas i vasu buducnost!
za vase skolovanje i vas napredak!
Izgubili smo korak sa tehnologijom, modom, izlascima i brendovima
Ali smo dobili vas!
I nije nam zao i ponosni smo na to!
Eto kceri, sada znas istinu!
Dok je slusala, pocela je plakati a onda je prisla i jako me zagrlila, jecajuci i guseci se u suzama, dok sam joj ja kosu milovao, tapsao po ledjima i sapnuo!
” Za ovaj zagrljaj sam i zivjeo kceri”!
Text je posvecen svim roditeljima i njihovoj neizmjernoj ljubavi i pozrtvovanosti za svoju dijecu kroz zivot!
