Tri žene, iz istog sela, sretoše se kod bunara gdje su došle po vodu. Zapričaše se one o svojim sinovima.
„Trebali biste čuti moga sina! Kako samo prekrasno pjeva, kao slavuj!“ -reče jedna od njih, a druga se nadoveza,jvalisanjem svoga sina: „A da samo vidite moga sina, kako je visok i snažan! Kada baci kamen uvis, on skoro dotakne oblake!“
A treća žena, ona je samo šutjela.
Ove dvije, vidjevši da ne može da pohvali snoga sina, počeše provocirati: „A tvoj sin?”.
„Ne znam šta bih vam pričala” – reče ona, “moj sin je mlad, običan dečko, kao i mnogi drugi.”
I tako, završivši, napunivši sve posude uputiše se ka svom selu. Posude staviše na glavu. Da im bude lakše. Međutim, kako je bilo vruće, one se umoriše, iscrpiše…
Na ulasku u selo, ugledaše svoje sinove. “Čujetel taj slavujski glas. To je moj sin.“- reče ponosno jedna od njih, koja ga je već pohvalila na bunaru, dok su sipale vodu.
„Pogledajte moga sina“, ushićeno će druga „kako visoko baca kamen. Divota!“.
Dok one svoje sinove hvališe, trećoj sin pritrča svojoj majci i uze joj teški teret s glave.
