Na potres ukazuje privremeni gubitak svijesti i nesjećanje na događaje neposredno pre i određeno vrijeme nakon povrede. Skener i magnet ne pomažu, već ključnu ulogu u dijagnostici igra anamneza koju uzima ljekar.
Doživeo je potres mozga u saobraćajnom udesu”, “Pao je na glavu, a posledica je potres mozga”, najčešće se može čuti kada je reč o povredama ovog dela tela. Olako podvođenje pod ovaj pojam, međutim, može biti veoma opasno jer se potres mozga, po savremenom shvatanju medicinske nauke, smatra teškom povredom koja može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih posledica.
– Da bi smo ustanovili da je zaista reč o potresu mozga, mora da se obavi ozbiljan klinički pregled, bilo da je reč o detetu ili odrasloj osobi. Skener, magnet i druga sofisticirana medicinska dijagnostika ovde mnogo ne pomažu, već ključnu ulogu igra anamneza koju prilikom pregleda uzima lekar. Ovo je veoma važno, jer je potres mozga klinička dijagnoza koja u sudskom procesu vinovnika ovakve povrede može da odvede i u zatvor. Zato lekari moraju da budu iskusni, stručni i apsolutno profesionalni prilikom obavljanja pregleda i donošenja dijagnoze. Ovo je važno zbog pacijenta, ali i zbog eventualnih pravnih posledica – naglašava neurohirurg profesor dr Branko Đurović iz Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije.
* Šta, u stvari, predstavlja potres mozga?
– Potres mozga ili commotio cerebri predstavlja difuzno raširenu leziju sa blagom simptomatologijom koja se tretira kao teška povreda. Radi se o funkcionalnoj povredi koja nema patološki supstrat, ali dovodi do funkcionalnih poremećaja koji datoj osobi prave ozbiljne probleme. Ogromna većina ima takozvani postkomocioni sindrom, koji se ispoljava nakon potresa mozga. Problem je posebno izražen kod hipersenzitivnih osoba koje osećaju povremene intenzivne glavobolje, a u kognitivnom smislu najčešće dolazi do zaboravnosti. Ovo stanje može da se ispoljava u dužem periodu i da prilično naruši kvalitet života.
* Kako se uspostavlja dijagnoza?
– Dijagnoza se uspostavlja na osnovu kliničke slike u akutnoj fazi pri prijemu pacijenta. U kliničkoj slici su važna tri momenta. Da bi se potvrdio potres mozga, pacijent mora da ima privremeni gubitak svesti, da se ne seća događaja neposredno pre povrede i određeno vreme nakon povrede, te da ima elemente povrede lavirintnog aparata, odnosno kanalića koji se nalazi u unutrašnjem uhu. Ova povreda se manifestuje mučninom, nagonom za povraćanjem i povraćanjem, nesigurnošću u hodu…
* Kako se sprovodi lečenje?
– Terapija podrazumeva mirovanje koliko proceni lekar, tačnije dok se ne povuku drugi simptomi. Daju se i simptomatski lekovi protiv bolova, mučnine, uznemirenosti. Prilikom prijema pacijent mora da se posmatra najmanje 24 sata. Treba da prima infuzionu terapiju da bi se organizam rehidrirao baš zbog povraćanja, a takođe da bude u zamračenoj prostoriji zbog fotofobije i glavobolje. U određenim situacijama potrebno je naknadno uraditi kontrolu glave skenerom zbog nastanka naknadnih povreda. Te povrede se ne javljaju u trenutku primarnog udara već kasnije kao posledica takozvane sile impakta koja izaziva povredu.
DJECA TEŽE PODNOSE UDARCE
Svaki udarac glave ili u glavu obavezno treba da se prekontroliše. Ovo se posebno odnosi na decu jer su povrede kod njih intenzivnije, tok bolesti teži je i dugotrajniji. Udarci nekada mogu da se dogode i da se ne primete odmah, već tek posle nekoliko sati kada počnu da se ispoljavaju simptomi. Simptomi mučnine, nagona za povraćanjem ili povraćanje, smetnje u pamćenju i orijentaciji uzrokovane su vrtoglavicom i gubitkom svesti, prolaznog su karakteara, ali na njih treba obratiti pažnju i dete odvesti lekaru – ističe dr Đurović.
