Postoji vrsta ljudi kojima se ne može pomoći. Ne morate čak ni da odgovorite na pitanje „koliko je sati“, jer tada ćete biti okrivljeni za sve tuđe probleme.
To su takozvane „opake žrtve“. Uvek se žale, uvek su uvređeni. Uvek krive druge. Zavide na tuđem uspehu, boje svoje živote u sumorne boje, govore koliko su nesrećni. Ali uvek je neko drugi kriv.
Dajte čašu vode takvom liku – kasnije će reći da je voda otrovana ili previše hladna. Posle te vode se razboleo. Ili će reći da mu je ta voda donela peh. Pio ju je pre dvadeset godina I ceo život mu je otišao nizbrdo.
Pa, ako ste odgovorili koliko je sati, sada ćete doživotno biti krivi za kašnjenje ove osobe. Odgovor je bio nepristojan, dvosmislen. Činjenica je da imate sat, a žrtva ga nema. Sebi ste, arogantno, prisvojili pravo da drugima ukažete na vreme. Ali u stvari, za minut je bilo više vremena! Vi ste lažov!
Zar niste primetili da su svi odavno pobegli od ovog lika? Osim onih za koje je zalepio kao krpelj, okrivljujući ga za svoje neuspehe?
Stoga je pomaganje takvim ljudima potpuno suludo. Nije uvek moguće izbeći kontakt. Ali zapamtite uvek ćete vi biti krivi. I zviždukavim, veselim glasom, zla žrtva će vas okriviti za svoje nedaće.
