Nekako kad si žena valjda ti je od rođenja predodređeno da si za nešto kriva.
Počevši od religije i onoga kako percipira ženu nosiš taj svoj žig da si po rođenju stvorena da grešiš i kriva si.
Ako te muž vara, kriva si jer ga nisi zainteresovala dovoljno.
Ako ti njega varaš, onda nije on kriv jer te nije zainteresovao dovoljno, već si opet ti kriva. I najčešće ti se prišivaju neki epiteti koji se povezuju sa seksualnim promiskuitetom.
Kada muškarac galami, to tako treba, jer je muško. Kada ti kao žena povisiš ton najčešće si nervozna, ili kao što u nekom prethodnom tekstu napisah, nedojebana.
I sve to i nekako. Nečija percepcija tebe. Neko će te uvek voleti, a neko malo manje.
Ali, kada te tuku. Kako za to možeš biti kriva? A kriva si. Za dobar deo javnosti uvek ćeš biti kriva. Uvek će neko reći da si zaslužila.
Ako odeš kriva si jer se nisi potrudila. Olako si pustila sve. Nisi se borila. Zbog dece. Šta je šamar ili dva naspram svih godina.
Ako ostaneš opet si kriva. Zato što trpiš. Što nemaš petlje. Nemaš hrabrosti.
Niko ne misli da se bojiš. Ili da ne znaš.
A čak i u današnje vreme postoje žene koje misle da nemaju gde. Koje misle da je jedina alternativa muž nasilnik, i šamar ili dva. Polomljeno rebro. Modrica ispod oka koju našminkaš. Kako neko za to može pronaći opravdanje i tvoju odgovornost?
Pljuvane su mnoge poznate ličnosti zbog toga što su pretrpele nasilje, a zamisli kako bi svet popljuvao Maju sa drugog sprata kada bi celi svet znao.
Poštene žene se ne razvode. Poštene žene plaču u kupatilu i rade sve da spase svoj brak. Poštene žene se grle kada se njihovom mužu grli. Ljube se kada je njemu dobar dan. Jer poštenim ženama njihove emocije su uvek na poslednjem mestu. One se ne jebu. One isključivo i uvek vode ljubav. I to samo kada je mužjaku ćeif. Poštene žene nemaju svoj identitet i svoje emocije.
Jebem mu ko je učio sve žene sveta toliko pogrešnih stvari! Ti si važna. I tvoje potrebe su važne. I tvoje srce je važno. I ono što želiš je važno. I imaš pravo da odeš. I nisi nikada zaslužila šamar. O nekim drugim udarcima da ne govorim.
Poštena žena može da napravi i sise ako hoće. Da popravi svoja usta. Da obuče kratku suknju. I dekolte. I da ošiša kosu. Ili da je pusti.
I ne treba ništa u životu da trpi.
Treba da živi.
Punim plućima. I uvek.
izvor zenskikutak.rs
