Era naglog razvoja robotike je među nama, a s njom nam stižu i poslovi o kojima do nedavno nismo ni sanjali.
Roboti iz dana u dan postaju sve savršeniji. Od nedavno ih možemo posmatrati van njihovog uobičajenog okruženja – laboratorije pune ljudi u bijelim kaputima. Autonomni roboti postaju sve veći dio naše svakodnevice, nudeći sve veći broj mogućnosti i načina na koji nam mogu pomoći u svakodnevnom životu, piše Tportal.
Kao i kod ljudi, doduše, mašinama ponekad treba pomoć. Zamislite robota hotelijera koji zbog razbacanih prtljaga ne može da izađe iz sobe ili autonomno vozilo koje ne može da prepoznaje okolinu. Tu u igru dolazi pomoć – ljudi koje kolege opisuju kao robo-guvernante.
Svi autonomni roboti koji operišu zahvaljujući ugrađenoj vještačkoj inteligenciji u posljednje se vrijeme opremaju posebnim SOS-signalom. Kada se robot pronađe u situaciji koju nikako ne može da riješi samostalno, zadatak operatera je da preuzme kontrolu putem interneta i pomoći mašini da izađe iz sobe, pravilno uđe u preticanje, pronađe ono što je tražio i tako dalje.
Šta više, danas već postoje kompanije koje upošljavaju desetine radnika koji čekaju da roboti pošalju poziv za pomoć. Neke od njih čak nemaju vezu sa proizvođačevim službama za korisnike. Posao bebisitera za robote zanimanje je koje je karakteristično za vrijeme u kojem živimo. Mašine polako postaju sve autonomnije, no povremeno im treba dodatna pomoć – i tu na scenu uskaču spasioci koji sede za udaljenim kompjuterom.
Sam posao koji obuhvata udaljenu kontrolu nad robotima zahtijeva određenu poslovnu i moralnu etiku o kojoj se do danas nije raspravljalo. Koliko autonomije treba dati robotu pri rješavanju problema? Do koje granice operater može uticati na ponašanje mašine. Utiče li ovakva interakcija na moralnost odluka operatera? Sva ova pitanja ozbiljni su problemi s kojima se psiholozi i inženjeri bave već neko vrijeme – pogotovo nakon što su ovakve situacije iz hipotetske rasprave prerasle u onu o konkretnoj stvarnosti.
“Potpuno razumijem da ćemo u jednom trenu izbaciti ljude iz ciklusa mašinskog učenja”, kaže Tessa Lau, direktorica Saviokea, kompanije koja je proizvela hotelskog robota Relay. “Nije nam cilj da napravimo budućnost u kojoj ljudi pomažu beskonačno šeprtljavim robotima. Cilj nam je da pošaljemo u svijet bez ikakve vanjske pomoći. Eksperimentiramo s novim tehnologijama koje su u principu prve svoje vrste”, komentariše Lau.
“I dalje ispravljamo stvari koje će dugoročno smanjiti potrebu za spoljnim intervencijama.”
