Ševćet Pandži sa svojim sinom Ramanom i unukom Arivom skoro čitavi jedan vijek bavi se stoćarstvom a njegovo malo domaćinstvo vrijedno radi tokom čitave godine i opstaje isključivo od ovog posla. Bavljenje stokom preuzeo je od svojih predaka a naslijedili ga sin Raman i unuk…. Danas Ševćet kaže da pomaže svom sinu i unuku i nastaviće sve dok mu zdravlje bude dozvoljavalo.
“Preko sedamdeset godina se bavim stočarstvom, imao sam ovce, krave, koze… Ali zbog godina a i zdravlja posao su preuzeli sin i unuk. Danas imamo oko 380 ovaca i od toga živimo. Što se tiče plasmana robe, nije organizovani otkup kao prije, slabije se roba prodaje i puno je teže prodati proizvode od ovci, ali iskreno i pored svega ne možemo se žaliti”, kaže Ševćet.
Raman Pandži je naslijedio ovaj posao od oca i danas je on glavni stočar u porodici koji brine o stadu, izvodi ga na ispašu i zajedno sa svojim sinom Arivom, najviše vremena provodi sa ovcama i drugom stokom koju imaju na farmi.
Raman kaže da bi proširio svoje kapacitete ali nije u stanju da sopstvenim investicijama to učini. Potrebna mu je pomoć države, koju nažalost nema, iako je nekoliko puta tražio subvencije.
“Pored ovaca ranije smo imali i oko 120 koza, međutim danas je mnogo teže i slabiji je plasman robe na tržištu, zato smo se opredijeli samo za ovce, imamo i nekoliko krava”, kaže on i dodaje:
“Ranije je otkup jaganjaca vršila država, danas ta prodaja ide jako teže, danas ljudi kupuju jaganjce za klanje kurbana ili kad su neki praznici u pitanju. I pored svega, hvala Bogu zadovoljni smo”.
Raman kao i njegov otac, zainteresovan je da ovaj posao proširi ali je problem premala štala i subvencije koje jako rijetko ili nikako ne dolaze do njih, kaže da grantovi kojih dodljejuju neke organizacije završavaju u rukama onih koji se ne bave ovim poslom.
“Samo u našem selu sagrađeno je 16 štala u kojima nema stoke, a ja koji sam ispunjavao sve uslove nisam dobio. Bio sam i u udruženju stočara. Djelili su kosačice, traktore, mene su zaobišli a dali onima koji nemaju čak ni zemlju za košenje. Što je najgore svi oni koji su dobili neke mašine, sve su to danas prodali. Meni je opština dala jednu mašinu za šišanje ovaca i muzalicu”, kaže Raman Pandži.
I pore svega, Raman je zadovoljan svojim poslom i preporučuje mladim Bošnjacima Župe da se što više bave stoćartvom jer je on primjer uspješnog Župskog stočara koji isključivo ovim zanatom hrani svoju porodicu.
Proces proizvodnje u stočarstvu se smatra najtežim u poljoprivredi, a da bi ona bila opredjeljenje mladim ljudima, neophodno je da se poboljša trenutno stanje stočarstva na Kosovu putem niza mjera podrške od strane nadležnog ministarsva naše zemlje.
