Iranskim muslimanima je zabranjeno da piju alkohol, a za to krivično delo predviđena je kazna od 80 udaraca bičom. Ali vest da je kontroverzna kazna izvršena nad čovekom koji je pio na venčanju pre više od jedne decenije zbunila je organizacije za zaštitu ljudskih prava, piše Radio Slobodna Evropa.
Iranski državni mediji izvestili su da je 10. jula u istočnom gradu Kašmaru javno išiban čovek identifikovan samo kao M.R. Kazna je objašnjena presudom koja je izrečena M.R. pre 10 godina nakon što je proglašen krivim za konzumiranje alkohola na venčanju kada je imao 14 ili 15 godina.
Prema državnom Klubu mladih novinara, venčanje se pretvorilo u tragediju kada je rasprava među gostima na zabavi rezultirala smrću 17-godišnjeg dečaka. Tužioci u Kašmaru su navodno rekli da M.R. nije bio uključen u nasilje.
To što Iran dozvoljava kažnjavanje bičevanjem – Krivični zakon islamske republike predviđa da je kazna za konzumiranje alkohola za muslimane 80 udaraca bičem, dok su hrišćani i verske manjine oslobođeni kazne – oduvek je bio razlog za nezadovoljstvo grupa za zaštitu ljudskih prava. Ali zbog ovog slučaja Amnesty International je ostao u neverici.
U izveštaju od 11. jula, borci za ljuska prava osudili su šibanje u Kašmaru nazivajući ga “još jednim stravičnim primerom istaknutih prioriteta iranskih vlasti” i “šokantnim zanemarivanjem osnovnih ljudskih prava”.
“Niko, bez obzira na godine života, ne treba da bude podvrgnut bičevanju,” navodi se u izveštaju Filipa Lutera (Philip Luther), direktora za istraživanja i promociju Amnesty Internationala za Bliski istok i Severnu Afriku. “Zvuči neverovatno da je dete gonjeno zbog konzumiranja alkohola i osuđeno na 80 udaraca.”
Fotografija koja je objavljena uz izveštaj Amnesty Internationala pokazuje uplašenog i prebijenog čoveka vezanog za drvo koga šiba čovek u crnoj uniformi i sa maskom za skijanje na licu. U pozadini se vide ljudi koji posmatraju šta se dešava.
Kada je RSE 12. jula kontaktirao Amnesty International, nisu mogli potvrde da je reč o fotografiji bičevanja u Kašmaru, ali su rekli da je fotografija bila iz iranskog novinskog izveštaja o incidentu.
Koga bičuju u Iranu?
Bičevanje ukazuje na dugogodišnju praksu.
Iran praktikuje bičevanje i druge međunarodno zabranjene telesne kazne uključujući amputaciju, kamenovanje i oslepljivanje.
Prema Iranskim krivičnim zakonima, više od 100 krivičnih dela predviđa kazne bičevanjem. Tu spadaju krađa, prevara, konzumiranje ili prodaja alkohola, kao i moralni zločini kao što su ljubljenje u javnosti, homoseksualne radnje i seksualni odnosi između neudatih muškaraca i žena.
Kazne bičevanjem za preljubništvo i bogohuljenje se tumače kao blage.
Tokom svetog muslimanskog meseca Ramazana, nije neuobičajeno da Iranci budu osuđeni na bičevanje zbog javnog obedovanja tokom sati čišćenja.
Iranski sudovi su takođe osudili neke novinare da budu bičevani zbog njihovog rada.
Deca su izuzeta od bičevanja, ali žene nisu.
Iranski aktivisti za ljudska prava procenjuje da iranski sudovi izriču stotine kazni svake godine, a nekoliko desetina se sprovodi.
Popularna Facebook stranica My Stealthy Freedom objavila je ono što opisuje kao stranice i fotografije nekoliko iranskih žena osuđenih na bičevanje.
Prema jednoj poruci, 28-godišnja žena iz grada Mašada je 2016. godine dobila 80 udaraca bičem zbog prisustvovanja rođendanskoj zabavi i konzumacije alkohola sa muškarcima. Žena je to opisala kao užasno iskustvo i najgori dan u njenom životu: “Bila sam prikovana dok su mi noge bile vezane, a ruke su bile okovane”.
U drugom postu 2016. godine, Facebook stranica objavila je poruku ženu koju je identifikovala samo pod njenim imenom, Rejhane, koja tvrdi da je dobila 140 udaraca bičem zbog svog dečka. Zbog te kazne Rejhane nije mogla da sedi normalno na poslu sledećeg dana. “Leđa su mi bila potpuno prekrivena tamno plavim modricama od tog šibanja,” napisala je ona.
Žena kaže da je bičevanje na nju i njenu porodicu – sada je udata za dečka zbog kojeg je kažnjena – ostavilo duboke traume.
“Dok sam bila prikovana, moj jedini brat, koji je 10 godina stariji od mene i koji je bio poznat da ima probleme sa srcem, bio je pored kuće. Od bespomoćnosti, on je uporno kucao na vrata sobe u kojoj sam bila bičevana i nekontrolisano plakao,” napisala je Rejhane.
Svaki od postova ovih žena prate slike golih leđa ranjenih i punih modrica od bičevanja. RSE nije uspeo da verifikuje autentičnost fotografija.
Aktivisti za zaštitu ljudskih prava kažu da je mnogim ljudima potrebno bolničko lečenje nakon bičevanja, a neki slučajevi završavaju smrću.
Međunarodne organizacije su više puta tražile od Irana da zabrani ovakvu praksu, ali zemlja je do sada ignorisala te zahteve.
