Da je život potpuno nepredvidiv dokazala je ta subota u mom životu.
Naizgled još jedan običan izlazak sa drugaricama u jedan beogradski klub koji obožavamo pretvorio se u noć koju nikada u životu neću zaboraviti.
Igramo, skačemo, svi su veseli, veče teče sjajno. U jednom trenutku se saginjem da dozovem konobara i osećam da me neko hvata za struk i privlači sebi.
– Pazi da ne padneš! – kaže mi kroz osmeh momak koji neodoljivo podseća na mog druga kog obožavam, a kog nisam videla godinama, jer se odselio u Australiju. Kada sam mu ugledala lice, ozarila sam se jer sam pomislila “Bože, otkud on ovde i kada se vratio!” Vrisnula sam od sreće i skočila mu u zagrljaj!
On je isto delovao oduševljeno, i držao me zagrljenu.
– Otkud ti ovde?! Kad si se vratio? Što se nisi javio? – rekla sam mu, ubjeđena da pričam sa Bojanom, svojim drugom.
– Pa, tu sam sa društvom! Kad si došla?
Ponovo mu se bacam u zagrljaj, presrećna! U tom trenutku kreće moja omiljena pesma, sada sam još srećnija, on me i dalje ne pušta i sve je prelijepo. Osećaj poznatog je prisutan, a zašto i ne bi bio kada se Marko i ja znamo godinama. U jednom trenutku Marko me hvata objema rukama za lice i ljubi me. U potpunom šoku se izmičem i mislim “Zašto me ljubi kada ima ženu i ćerku”. On – u osmehu, ja – u čudu.
– Čekaj, reci mi svoje ime!
– Bojan.
– Šta? Jesi siguran da se ne zoveš Marko?
– Siguran, rekao je smijući se
Talas srama me je oblio istog trenutka. Počela sam da se nervozno da se smijem i pokrila sam lice rukama.
– Izvini, moram da idem sada.
– Pa čekaj, gde ćeš?
– Idem, idem, idem, idem, ti si neko drugi, ne, ne, ne…
Otrgla sam mu se iz ruku i pobegla. Sjela sam da se saberem, i gledala da mu ne budem u vidokrugu. Međutim, u celoj toj situaciji shvatila sam da mi se jako dopada.
Otišla sam do njega opet i prvo što je rekao bilo je: “Evo je moja ljepotica, nisam vidio gdje si pobegla“. Objasnila sam mu o čemu se radi i oboje smo počeli da se smijemo.
Nastavili smo da igramo, poljubili smo se opet, veče je teklo sjajno. U nekom trenutku su moje drugarice odlučile da idemo u drugi lokal. Iako nisam želela od njega da se rastanem, morala sam da krenem.
– Uzmi moj broj i zovi me kada god želiš i ako želiš, rekao je.
Razmjenili smo brojeve i otišle smo.
U drugi lokal smo stigle kroz 20-ak minuta. Kako smo ušle i ostavile jakne, krenule smo ka dijelu za igru. Prolazile smo pored šanka, gde je stajao on koji se oduševio što me vidi.
– Čekaj, kako, otkud ti ovde? – upitao me je oduševljeno,
– Otkud TI ovde, zar niste ostali tamo? – pitala sam smijući se.
– Sudbina, vidiš. Sjajno!
Đuskali smo do duboko u noć. Njegovo i moje društvo se divno uklopilo, kao da smo uvijek izlazili zajedno. Nas dvoje smo se čuli i sutradan, i dan poslije toga… Sada smo već pet mjeseci u vezi. I divno je.
Izgleda da ponekad poljubiti pogrešnog muškarca i nije tako loša stvar.
