Ismet Bajramović Ćelo je živ. I ratuje u Siriji – bar tako tvrdi famozni novinar beogradske Politike Miroslav Lazanski.
Pa su tako Lazanski i Politika, u izdanju od 4. novembra, objavili glavnu priču u novinama, gdje Lazanski ne samo da se susreće s Ismetom Bajramovićem već objavljuje i intervju s njim, pa čak i Ćelin broj mobitela u Siriji…
Ako vas treba podsjetiti, Ismet Bajramović Ćelo je mrtav već osam godina. Počinio je samoubistvo u svom stanu u Sarajevu, 17. decembra 2008. No, nije to smetalo Lazanskom – kojem je tetka, inače, Biljana Plavšić – da prije četiri dana objavi intervju s mrtvim Ćelom.
„’Zovu ga Ćelo, ime mu je Ismet Bajramović, bio je pre rata u BiH specijalac jedinice MUP-a u Sarajevu, jedinicu su zvali ‘vikićevci’. Posle je bio u Avganistanu, pa u Iraku, sada je u Siriji. Nešto radi za UN, dobar je čovek, ali ga u Damasku ipak zovu Ćelo CIA. Uz čaj, jer Ćelo ne pije kafu, dao mi je ‘obaveštajnu’ pripremu za put u Alep“, piše Lazanski.
Kako dalje nastavlja pisati, Ćelo mu daje jasne upute od Homsa do Alepa, a, osim Ćele, u Siriji je – ako i dalje želite vjerovati Lazanskom – i izvjesni Valter iz Zenice:
Ćelo: Kada, inšalah, stigneš u Alep, zovi me na 0930177751 da ti dam broj Valtera.
Lazanski: Koji ti je sad taj?
Ćelo: Moj jaran iz Zenice, mahala brate. On ti je šef međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Alepu. Može da ti pomogne, da ti se nađe. Valter brine o svim ranjenicima u Alepu, ali svoje ime ne voli da reklamira.
Lazanski: Dobro, imamo i mi počasnog konzula u Srbije u Alepu, gospodin Sargon Elijas, majka Srpkinja, otac Sirijac. Istina, zgradu u kojoj je kancelarija počasnog konzula Srbije razvalila je tenkovska granata. Nego, hvala ti, Ismete, za savete.
Ćelo: Ništa, buraz, vozdra i sretno.
Ako želite čitati cijeli intervju, to možete uraditi OVDJE.
O tome šta se krije iza ovog intervjua, sjajno je opisao beogradski novinar Peđa Popović:
„Nažalost, Lazanski u tekstu nije otkrio kojim tehnikama je uspeo da razgovara sa rahmetli Ćelom. Niti je otkrio kako se Ćelin duh odlučio da ode u Siriju, i što je još važnije, kako uspeva da ratuje i kako ga je angažovao UN. Na ova pitanja, još uvek nema odgovora, ali za očekivati je da će mačo Miroslav to razjasniti kad se vrati iz Sirije… Ako je uopšte tamo. No, šalu na stranu, novinarski veteran je ovog puta napravio nekoliko ofsajda, pokazao zavidnu neinformisanost i što se kaže, ‘ispao glup u društvu’.
Pomenuti Ismet Bajramović Ćelo poznat je kao jedan iz ekipe kriminalaca koja je bila veoma važna u prvm danima odbrane opkoljenog Sarajeva. Njegovo ime zna gotovo svako u Bosni, a i šire, i svakako bi trebalo da zna i ekspert za vojna pitanja za koga se izdaje Lazanski. Primera radi, Ćelo je bio jedan od onih koji su odbili napad niških specijalaca 2. maja 1992 godine na Skenderiji u jednom od najkrvavijih dana tokom opsade grada. (…)
Razlog tome je kažu u Sarajevu činjenica da se Radovanov sin Saša, pre rata družio sa Ćelom. Što bi se reklo VIP osoba ratnog Sarajeva, ali to su nepoznate činjenice za Lazanskog koji, kako stoji u njegovoj radnoj biografiji, izveštavao iz Bosne i Hercegovine. Ako ništa, o tome je mogao da pita, kako stoji na Wikipediji, svoju tetku Biljanu Plavšić, veoma dobro upućenu o dešavanjima na terenu tih godina. Čak je i njegovo samoubistvo, iako godinama posle rata, bilo događaj o kome su izveštavali svi mediji u regionu. To obaveštenom Lazanskom nije bilo poznato, pa je kako stvari stoje naseo na (odličnu) foru bosanskog dobrovoljca, koji ga je dugo, dugo vozio.“
