Procenjuje se da je politika najprofitabilnija profesija na Kosovu. Prema mišljenju predstavnika nevladinih organizacija, neki zvaničnici političkih partija ili viši zvaničnici institucija, na centralnom ili lokalnom nivou, već su milioneri sa imovinom kojom raspolažu dok su drugi u kategoriji bogatih ljudi.
Iako primanja viših državnih zvaničnika prema deklaraciji imovine Agencije za borbu protiv korupcije iznose preko 13 hiljada evra godišnje, vrednost prijavljenih nepokretnosti dostiže stotine hiljada, pa čak i milione evra.
Nekonzistencija između primanja i prijavljene imovine, prema mišljenju civilnog društva, stvara prostor za sumnje o nelegalnom bogatstvu.
Arton Demhasaj, direktor nevladine organizacije „Čohu“, izjavio je za Radio Slobodna Evropa, da sumnja da je bogatstvo mnogih političara ili viših zvaničnika povezano sa biznismenima koji su stekli korist od tendera javnih institucija.
„Postoji sumnja da neki od njih imaju sumnjiva sredstva ili nelegalna sredstva koja su možda povezana kroz različite procese ponude ili koristi od biznisa koji su direktno povezani sa političkim partijama usled dobijanja velikog broja tendera od strane institucija. Drugačije nema smisla kada vidite raskorak između njihovih primanja i prijavljenog bogatstva“ rekao je Demhasaj.
Čak i Hasan Preteni, direktor Centra za etiku, transparentnost i integritet, u razgovoru za RSE naziva ovo paradoksom. On sumnja da je bogatstvo nekih javnih zvaničnika dobijeno zloupotrebom službenih položaja.
„Pogledajte njihov način života, njihove nekretnine, pogledajte kako žive i gde se njihova deca školuju, i vidite odmah da oni mogu da imaju velike plate, ali za period od 10 do 15 godina, to bogatstvo ne može biti stvoreno“.
„Možemo da govorimo o bogatstvu koje su prijavili agenciji, ali ne i o bogatstvu koje nisu registrovali na njih. Tako da je ovo veliki problem, ali ne treba očekivati da će ovo biti regulisano, zato što nema reakcije niti političke volje koja bi regulisala ovo pitanje“, rekao je Preteni.
Prema statistikama, nivo nezaposlenosti na Kosovu je oko 30 odsto, dok oko 17.6 odsto populacije živi u potpunom siromaštvu.
Prosečna plata zaposlenih u javnim institucijama prema zvaničnim podacima iznosi oko 500 evra, ipak povećanje primanja za zaposlene u javnom sektoru predviđeno je Zakonom o platama koji je usvojen početkom februara u Skupštini Kosova.
U međuvremenu, plate u privatnom sektoru i dalje se kreću oko 384 evra mesečno.
Minimalna plata na Kosovu je 130 evra za zaposlene ispod 35 godina i 170 evra za zaposlene preko 35 godina.
Dok se mesečna korpa građanina Kosova procenjuje na 115 evra, a troškovi domaćinstva preko 7500 evra godišnje, ne ostaje dovoljno za dobar životni standard građana.
Uzevši u obzir trenutnu situaciju da se Kosovo računa kao najsiromašnija država u regionu, Arton Demhasaj kaže da je sramota da su političari ili viši državni zvaničnici najbogatija kategorija u društvu.
„Velika je sramota da u siromašnoj državi poput Kosova, najbogatija kategorija budu političari i zvaničnici javnih institucija. Znajući u kakvoj situaciji ljudi na Kosovu žive, u kojem siromaštvu građani žive, kada se zna kolika je prosečna plata, kolike su penzije, plate u privatnom sektoru, sramota je videti imovinu političara na Kosovu“, rekao je Demhasaj.
S druge strane, Hasan Preteni, koji je bio direktor Agencije za borbu protiv korupcije, kaže da situaciji pomaže i odsustvo zakona koji omogućavaju proveru porekla njihove imovine, pošto prema njegovom mišljenju, plate ne omogućavaju da postanete milioneri.
„Mora da postoji politička volja da se reguliše zakonska osnova i obezbede agenciji mogućnosti ili neki drugi mehanizmi da mogu da utvrde poreklo prijavljene imovine zvaničnika. Ovo je ključni element, osnovni element koji treba sprovesti“, ističe on.
I Arton Demhasaj ističe da u smislu utvrđivanja izvora bogatstva ali i konfiskacije postoje zakonski nedostaci.
„Postoje zakonski osnovi samo za stvari proizašle iz kriminalne aktivnosti, pošto inicijalno ovi milioneri zvaničnici o kojima pričamo moraju prvo da izvrše krivično delo, da budu optuženi, da im bude suđeno i da budu proglašeni krivim za krivično delo kako bi se moglo obezbediti da tužilaštvo počne da ispituje njegovu imovinu, eventualno da je konfiskuje“, kaže Demhasaj.
Zakon o prijavljivanju, poreklu i kontroli imovine viših državnih zvaničnika obavezuje sve zvaničnike da prijave svoju pokretnu imovinu, nepokretnosti, novac u bankama, udele u komercijalnim kompanijama, štednju, novac u državnim bankama, dugove, godišnji prihod i njihovo poreklo.
Ovaj zakon takođe reguliše javnu kontrolu imovine, primanja i drugih materijalnih koristi.
Poslednje, Ministarstvo pravde je uvele neke izmene u Krivični zakonik i predložilo nov nacrt Zakona o proširenim nadležnostima za konfiskaciju imovine.
