Zlatno doba proširenja Evropske unije je prošlost, a Kosovo i Srbija neće postati članice te unije prije 2027. godine, piše “Politiko”. Ocjenjeno je da su šanse za članstvo Kosova 30, a Srbije 80 odsto. U najgorem položaju po pitanju ulaska u EU je BiH, a u najboljem Albanija, zaključuje list.
Prema pisanju ovog lista, iznenađujući prvi kandidat za članstvo mogla bi da bude Albanija, koja je već članica NATO-a i mahom “oslobođena problema jugoslovenskih ratova devedesetih”, a mogla bi da postane članica dvije godine prije Kosova, odnosno 2025. godine.
Kao prednost Albanije navedeno je da je ta zemlja pokazala sposobnost da uvede višepartijski sistem i sprovede reforme, kao i to što se distancirala od problema koje imaju ostale zemlje u regionu.
Među manama je to što formalni pregovori još nisu počeli, a korupcija i organizovani kriminal predstavljaju ozbiljne probleme, kao i politizacija sudstva.
“Sve druge zemlje Zapadnog Balkana imaju brojne komplikacije. Što se Makedonije tiče, EU članica Grčka odbija čak i da prizna njeno ime. Ukoliko bi EU dozvolila da Crna Gora i Kosovo uđu u odabrano društvo bez Srbije, to bi izazvalo značajnu nestabilnost u regionu. Bosna i Hercegovina je u najgorem položaju od svih, i mogla bi da usporava sve ostale države u slučaju da EU zahtjeva da zemlje Balkana pristupe uniji u formi bloka”, piše Politiko.
U evropskom izdanju tog sajta piše i da se ni Crna Gora neće pridružiti EU prije 2027, dok je za BiH navedena ta godina, ali piše i “vjerovatno mnogo, mnogo kasnije”.
“Za Kosovo su šanse za članstvo 30 odsto”, navodi list, ali se kao datum pridruživanja navodi 2027. godina. Kao prednost je navedeno to što je “Kosovo već usvojilo euro kao zvaničnu valutu”, i trudi se da uskladi rad institucija sa evropskim zakonima, a među manama je to što nezavisnost Kosova ne priznaje pet članica EU, kao i “duboko ukorenjena korupcija i politička polarizacija”.
Za Makedoniju se ne očekuje da postane članica prije 2030. godine.
Taj list navodi i da, iako Velika Britanija pokušava da izađe iz EU, ima bar 10 zemalja koje žele to mjesto, ali da u jeku jačanja nacionalnih politika, EU nema namjeru da u svoje odabrano društvo uvrsti nove članice pre 2025. godine, a za neke, poput Turske, ne postoji ni promil šansi za uspjeh.
Evropski komesar za proširenje EU Johanes Han nedavno je izjavio da “neće postavljati ograničenje brzine za ulazak u EU”, insistirajući da napredak svake zemlje kandidata zavisi isključivo od nje same.
Sa druge strane, direktorka “Prijatelja Evrope” Šada Islam ne krije pesimizam i navodi da treba da se prihvati činjenica da još mnogo godina neće biti proširenja EU, a da u periodu od 10 godina šest balkanskih zemalja možda ima šansu za članstvo.
Nijedna država nije podnijela zahtjev i postala članica za manje od pet godina (Finska drži rekord). Za države članice bivšeg Varšavskog pakta i SFRJ taj proces je u proseku 10-15 godina.
Ne treba zaboraviti i države poput Islanda i Škotske. Ukoliko mala nordijska zemlja odluči da ponovo aplicira za EU, izbila bi u prvi red favorita. Isto važi i za Škotsku, koja će u slučaju Bregzita skoro sigurno željeti da postane samostalna članica EU, imajući u vidu da skoro 70 odsto građana to želi.
Politiko smatra i da je članstvo Ukrajine u EU praktično nemoguće dok je na čelu Rusije Vladimir Putin.
“Imajući u vidu sve poteškoće kroz koje Ukrajina prolazi… Ta opcija je za sada teško ostvariva. Pored toga, pridruživanje EU dok je na čelu Rusije Vladimir Putin bilo bi ravno samoubistvu”, navodi sajt.
