Prošlog decembra, zbog širenja novog korona virusa, kineske vlasti stavile su u potpuni “lockdown” jedan od najvećih gradova pokrajine Hubei, metropolu Wuhan, koja broji više od deset miliona stanovnika, i na taj način, osim njenih građana, blokirale veći deo industrije ovog važnog kineskog trgovačkog centra. I dok su stanovnici ovog velikog grada ostali u svojim kućama i na taj način drastično smanjili mobiltet, odnosno saobraćaj i gužvu, u isto vreme evidentno su počele da se smanjuju i štetne čestice u vazduhu, a koje su uzrok velikog zagađenja ne samo ovog, već i drugih urbanih centara u Kini.
Nešto slično se dogodilo i kada se korona virus krajem februara ove godine preselio u italijansku severnu pokrajinu Lombardija, odnosno pogodio najviše njen glavni grad Milano i njegovu provinciju, a koji važe za jednu od najzagađenijih sredina u Evropi. U trenutku kada je epidemija ozbiljno zapretila italijanskoj metropoli i odnosila sve više života sa sobom, tada je ovaj grad stao, sa njim i sever Italije, a kasnije i cela zemlja. U roku od manje od mesec dana stanovnici ovog grada počeli su da udišu čistiji i zdraviji vazduh.
Kako se virus sve više širio i na ostale evropske gradove, ista situacija se ponovila i u Madridu, zatim Parizu. Zapravo, u vrlo kratkom roku, od kako su gradovi zaustavljeni, a i njihovi stanovnici, primećeno je veliko opadanje koncentracije štetnih čestica u vazduhu, koje decenijama unazad predstavljaju veliku opasnost po zdravlje ljudi, posebno u urbanim sredinama.
Čistiji zrak, ali ne i gradovi
Činjenicu da bi jedan virus mogao biti uzrok čistijeg vazduha većeg dela planete ni mlada švedska aktivistkinja Greta Tumberg nije mogla da zamisli ili da je uzme u obzir u nekoj od svojih prethodnih kampanja za održiviji i bolji svet. Međutim, upravo se pokazalo da dok je skoro polovina čovečanstva ostala u svojim kućama, odnosno u karantinu, vazduh je postajao sve čistiji.
Barabara Molinaro, predsednica italijanske asocijacije za održiv razvoj “Road to green 2020”, kaže da upravo ovaj najteži trenutak u kojem smo se svi zatekli može da posluži kao lekcija koja bi mogla da nas nauči da više poštujemo okolinu i prirodu koja nas okružuje.
“Za samo nekoliko nedelja, bez učešća destruktivne ruke čoveka, priroda je pokazala kako sama može da zaleči svoje rane, uzrokovane upravo našimPored maski, kao najefikasnijeg sredstva za zaštitu, pokazalo se, takođe, da je plastika upravo jedan od materijala koji nam može pomoći u borbi protiv korone. Kada je Kina, odnosno pokrajina Hubei, prva izašla iz karantina, krajem marta ove godine, a njeni stanovnici na ulice, svuda oko sebe su mogli da primete plastične distancere, ,barijere postavljene među stolovima u restoranima, u gradskom prevozu, radnjama ili taksi automobilima između vozača i klijenta, a koji garantuju preporučenu udaljenost među ljudima.
Tako da se čini da bi se svi oni napori u poslednjoj deceniji mnogih aktivista, ekologa te globalne kampanje u borbi za čistiju planetu, u vremenu koji sledi posle korone, mogli da pokažu uzaludnim, s obzirom da su upravo sintetika te plastika materijali koji će nam neizbežno pomoći u borbi protiv ove, ali i mogućih budućih pandemija.
Turizam gubi 1,2 milijarde eura
Italijanska Vlada u svom programu za izlazak iz krize, “Faza 2″, koja će početi 4 maja, kada će se u ovoj zemlji ukinuti restriktivne mere koje su bile na snazi skoro dva meseca, pripremila je niz novih mera koje se odnose na ponašanje građana, odnosno pravila koja se moraju poštovati u fabrikama, kancelarijama, radnjama, restoranima ili hotelima. Osim rastojanja od najmanje metar u javnom prevozu, a koje podrazumeva alteraciju sedišta, što znači da će svako drugo sedište biti dozvoljeno za sedenje, u restoranima i kafićima distanciranje će biti omogućeno zahvaljujući barijerama među stolovima, uglavnom napravljenih od plastike. ponašanjem. A kada bi usvojili samo neke od mera koje smo primenili tokom karantina, svet bi bio mnogo bolji”, zaključuje Molinari.
Međutim, za potrebe u borbi protiv ove pandemije, osim karantina, kao jedne od glavnih mera, još jedna od obaveza koju ovih dana primenjujemo je nošenje maski i rukavica. Tako da, dok se sa jedne strane vazduh većeg dela planete očistio, nju su zatrpali na tone otpada iskorišćenih maski i rukavica, uglavnom napravljenih od sintetičkog materijala ili plastike. Samo u Italiji potrebno je 90 miliona maski mesečno. U Aziji, posebno u Kini i Južnoj Koreji, danas postoji ozbiljan problem kada je reč o recikliranju maski za jednokratnu upotrebu, a koje su na tom kontinentu koriste od 2002. godine, odnosno. od epidemije SARS-a.
Italija je zemlja koja velikim delom živi od turizma, a upravo bi letnji turizam mogao da istrpi najveće posledice, pre svega zbog teškoća održavanja rastojanja na plažama ove zemlje, poznatim po svojoj lepoti, ali i velikim gužvama. Pretpostavka da bi ova letnja sezona mogla da prođe sa gubicima od 1,2 milijarde evra, suma koja važi samo za regiju Emilia Romagna, a gde je letnji turizam i najrazvijeniji, uplašila je mnoge vlasnike hotela i privatnih plaža, pa su potražili najpraktičnija rešenja.
Iako su mnogi političari te stručnjaci još uvek skeptični kada je u pitanju leto pred nama te godišnji odmori i masovni odlazak na more, a koji bi mogao da izazove drugi i još agresivniji talas zaraze korona virusom, Italijanska firma “Nuova Neon Group 2” za potrebe otvaranja letnje sezone već je napravila projekat koji bi ipak omogućio da ova sezona ne propadne. Kako objašnjava direktor i vlasnik firme Claudio Ferrari, ideja da se na plažama postave boksovi od pleksiglasa, a u koje bi mogao da stane suncobran i po dve ležaljke, garantovala bi neophodnu distancu među kupačima.
Kako u avionu, restoranu, na plaži…
“Možemo realizovati ovakve bokseve u billo kojoj dimenziji. Za sada su najtraženiji upravo prototipi koji smo napravili, dužine i širine do 4,5 metara. Takođe, dobili smo puno zahteva od ugostitelja, a koji imaju potrebu za plastičnim barijerama u svojim restoranima, barovima ili hotelima”, kaže Ferrari.
Osim na plažama ili u restoranima, transport je još jedan od onih problematičnih aspekata, a koji bi mogao ići u korist ovom virusu. Italijanska kompanija “Aviointeriors”, koja pravi avionska sedišta, predstavila je svoj projekat “Glassafe”, plastične barijere između svakog sedišta, a koje bi na taj način garantovale udaljenost među putnicima. Međutim, mnoge aviokompanije smatraju da su takve mere neefikasne te da je dovoljno nošenje maski u avionu, kao i da je jedina validna mera analiza na korona virus pre putovanja.
Solucije koje nam predlažu vlade i stručnjaci u daljoj borbi protiv korone virusa ne ostavljaju u ovom trenutku mnogo prostora ekolozima za realizaciju svih onih projekata za održiviji svet. Naprotiv, upravo će neodrživa plastika, kako se čini, biti jedan od ključnih instrumenata, oldnosno materijala, u borbi protiv ove, a možda i budućih epidemija.
Stefano Boeri, čuveni italijanski arhitekta i predsednik milanskog muzeja za dizajn “Triennale di Milano”, kaže da, osim ovih sterilnih ad hoc rešenja, a u kojima će dominatni materijali upravo biti svi oni koji protivureče održivom razvoju, za naše gradove postoji još jedna opasnost.
“S obzirom na redukcija avio i železničkog saobraćaja, automobili će postati osnovno sredstvo transporta i ponovo dovesti do zagađenja naših gradova”, kaže Boeri.
Opcija za bolju planetu uvijek ima
Iako se u Milanu, u ovoj drugoj fazi, svakako planiraju nove biciklističke staze i davanje podsticaja za korišćenje car sharinga, arhitekta Boeri ipak smatra da će sav onaj trud koji je poslednju deceniju uložen u ovaj grad, a kako bi postao jedan od održivijih gradova u Evropi, otići u zaborav, barem na jedno vreme, a neophodno za pronalazak vakcine protiv Covida-19.
S druge strane, ipak u ovom trenutku nastaju i neka alternativna rešenja, koja bi mogla biti korisna u ublažavanju posledica na ambijent za vreme ove pandemije. U Italiji je tekstilna firma “Miroglio di Alba” počela sa proizvodnjom maski korišćenjem pamuka “steff”, koji nije tretiran pesticidima, a koje mogu da se peru i samim tim koriste više puta. Takođe, grupa kreativaca, poznatija kao “Precious Plastic”, a koja okuplja dizajnere iz Nemačke, Švajcarske, Španije, Grčke i Austrije, lansirala je novi projekat, a čija je ideja proizvodnja maski i drugog protektivnog materijala, korišćenjem isključivo plastičnog otpada.
Opcija za bolju i održiviju planetu uvek ima, samo je pitanje koliko su vlade i politike spremne da ih prihvate, a da ne izgube ekonomske interese, koji su nas i doveli tu gde jesmo.
