Pitanje: ‘’Da li je žena obavezna da služi svoga muža?’’
Odgovor: Počinjem zahvalom Allahu dž.š. Mišljenje koje je najispravnije, a koje se tiče ove teme, jeste mišljenje koje je dalo nekoliko islamskih učenjaka od kojih su Ebu Bekr ibn Ebi Šejbeh, Ebu Ishak el- Dževzani, Ibn Tejmijja, koji je rekao da je žena obevezna da služi muža u granicama normalnih okolnosti, onima koje i druge žene poput nje služe svoje muževe poput njenog.
Ona, također, treba da brine o kući, o kuhanju i drugim kućnim poslovima, u normalnim okolnostima, a u skladu sa običajima društva u kome žive ona i njen muž. Ovo se razlikuje s obzirom na okolnosti, vrijeme i mjesto, zbog čega je Ibn Tejmijje rekao: ”Ovo se razlikuje s obzirom na okolnosti. Ono što žena beduina mora raditi, nije isto kao ono što žena koja živi u urbanoj sredini mora raditi.”
Za ovo ispravno mišljenje nalazimo dokaz u jednom hadisu: ”Fatima r.a. je pitala svoga oca da joj dodijeli slugu. On joj je rekao.’ Hoćeš li da ti kažem nešto što je bolje od toga? Kada ideš na spavanje reci SubhanAllah trideset tri puta, alhamdulillah trideset tri puta i Allahu ekber trideset četiri puta.” Buhari
Et Taberi u svom komentaru ovoga hadisa kaže da iz ovoga hadisa možemo razumjeti da svaka žena koja se može brinuti o kućnim poslovima, pravljenju hljeba i sl. to treba i raditi. To nije obaveza muškarca ukoliko je običaj da žena radi te poslove.
Ono što možemo naučiti iz ovoga hadisa jeste kada je Fatima r.a. pitala svoga oca za slugu, on nije naredio njenom mužu da joj pronađe slugu ili da zaduži nekoga za njene poslove, ili da on lično radi te obaveze. Da je to bila obaveza Alije r.a. on bi mu to i naredio da čini.
U drugom hadisu Esma bint Ebu Bekr r.a. je rekla: ”Udala sam se za Zubejra koji nije imao ovosvjetsko bogatsvo, niti robove, osim kamile koja je nosila vodu i njegovog konja. Hranila sam njegovog konja i nosila vodu i stavljala sam zarpe na posudu u kojoj smo nosili vodu. Pravila sam tijesto, ali nisam znala dobro ispeći hljeb, pa su moje komšinice ensarijke kuhale hljeb za mene i bile su veoma iskrene žene. Nosila sam i košaru sa hurmama sa Zubejrove zemlje koju mu je Poslanik s.a.v.s. dodijelio, noseći ih na glavi. Ova zemlja je bila udaljena oko dvije trećine fersaha( 1 fersah= 6 km). Jednoga dana sam išla, noseći hurme na glavi, te u putu srela Poslanika s.a.v.s. koji je bio sa grupom ensarija, zovnuo me i pognuo svoju kamilu, kako bih sjela iza njega da me povede, ali me bilo stid da idem sa muškarcima, a i sjetila sam se Zubejra i njegove ljubomore, jer je on bio najljubomorniji među ljudima. Poslanik s.a.v.s. je shvatio da sam se postidjela, te je nastavio dalje. Došla sam kod Zubjera i rekla mu da sam srela Poslanika s.a.v.s. dok sam nosila hurme na glavi i da je bio sa grupom ashaba. Pognuo je svoju kamilu da sjedem iza njega, ali ja sam se sjetila tvoje ljubomore. On je rekao.’ Tako mi Allaha, teže mi pada što si nosila hurme na svojoj glavi, nego da si sjela iza Poslanika na kamilu.’ Esma je rekla: ‘Nakon toga, Ebu Bekr mi je poslao slugu da se brine o konju, a to je bilo kao da me oslobodio ropstva.” Buhari
U komentaru ovog hadisa se kaže: ”Iz ovog događaja saznajemo da je žena obavezna da se brine o svemu u čemu je njen muže treba. Ovo je bilo mišljenje Ebu Sevra. Drugi učenjaci smatraju da je Esma ovo radila dobrovoljno, a da nije bila obavezna da to radi.
Ibn Hadžer el-Eskalani je rekao: ”Izgleda da je ovaj slučaj- da Esma nosi na glavi hurme kako bi pomogla mužu, kao i drugi primjeri su bili stvar potrebe, jer je njen muž Zubejr kao i drugi muškarci muslimani bili prezauzeti borbom na Allahovom putu, i drugom stvarima kojima ih je zaduživao Poslanik s.a.v.s. tako da nisu imali vremena da se lično brinu o kućnim poslovima, a neki nisu mogli nabaviti sluge da to obavljaju za njih, i nije postojao niko drugi ko bi to mogao raditi osim njihovih supruga. Tako da su se žene u to vrijeme brinule u potpunosti za sve kućne poslove, dok su muškarci bili zaoklupljeni podržavanjem i pomaganjem širenja islama.”
Zatim je rekao: ”Ono što čini prihvatljivijim ovaj slučaj jeste tadašnji običaj na tom prostoru, jer običaji se razlikuju kada je ova tema u pitanju. ” Izgleda da je ono što je Ibn Hadžer rekao slično stavovima koji kažu da je žena obavezna da se brine o mužu i kućnim poslovima onako kako je to običaj na određenom mjestu u određeno vrijeme.
Što se tiče ove priče o Esmi, Ibn Kajjim je rekao: ”Kada je Poslanik s.a.v.s. vidio Esmu da nosi hurme na glavi, a znao je da je njen muž Zubjer sa njom, nije mu rekao da ona to nije obavezna raditi, niti je rekao da je to nepravedno prema njoj. On je podržao njen rad kao i drugih sahabijki i podržavao ih da pomažu svojim muževima. Ovo je pitanje oko kojega nema sumnje i razilaženja.
U jednom drugom hadisu, Džabir ibn Abdullah je rekao: ”Moj otac je preselio, a ostavio je sedam ili devet kćerki. Ja sam oženio ženu koja je već bila udavana. Jedne prilike Poslanik s.a.v.s me upitao:”Džabire, jesi li se oženio?” Odgovorio sam: ”Jesam”. Pitao me: ”Sa djevojkom ili sa već udavanom ženom?”. ”Sa već udavanom ženom” odgovorio sam. Upitao me: ”Zašto se nisi oženio sa mladom djevojkom sa kojom bi se mogao igrati i šaliti.” Rekao sam: ”Moj otac je preselio i ostavio iza sebe kćere, pa im nisam htio dovesti nekog sličnog njima, nego ženu koja se može brinuti o njima.” On je rekao: ”Allah te nagradio” ili ”Pošteno od tebe” ”. Buhari
Zaključak izveden iz ovog hadisa o Džabiru jeste da je ga je Buhari naveo u poglavlju koji ima naslov:” Pomaganje žene mužu u odgoju djece”
Imama Eskalani je rekao, komentarišući ovo Buharijino navođenje: ”Izgleda da je Buhari izveo zaključak da se žena treba brinuti o djeci, kao što se u hadisu kaže da je Džabirova supruga brinula o njegovim sestrama. Pa ako je ona morala da s brine o njegovim sestrama, onda je preče da se žena brine o vlastitoj djeci.”
Možemo reći da je logičnije da se žena brine o mužu, prije nego o njegovim sestrama ili o kćerkama sa drugom ženom.
Iz ovog hadisa, također, razumijemo običaj u vrijeme Poslanika s.a.v.s. da su se žene brinule ne samo o mužu i kući, nego i o onima koji su zavisli o njenom mužu i živjeli sa njima u istoj kući.
Dokaz tome je da Poslanik s.a.v.s. nije rekao ništa Džabiru o tome što je oženio udovicu koja se može brinuti o njegovim sestrama.
Ovo nagovještava da je običaj kod muslimana u to vrijeme bio da se žena brine o onima koji su bili pod zaštitom njena muža, što znači da je žena bila obavezna služiti muža onako kako su to običaji nalagali, jer služenje muža je važnije od brige o njegovim sestrama.
Običaj
Ugovori, općenito, kao i ugovor o braku bi se trebali obavaljati po običaju koji je ustaljen među određenom zajednicom, a običaj je da se žena treba brinuti o svome mužu i kućnim poslovima. U nekim društvima žena je obavezna da se brine o mnogo više stavri nego što su to kućni poslovi.
O pitanju ženine brige o čovjeku i njenoga obavljanja kućnih poslova šejh Kurtubi je rekao: ”Ovo ima veze sa običajem. A običaj je jedan od baza šerijata, također. Žene beduina i ljudi koji žive u pustinji moraju se čak brinuti i o pronalasku pitke vode i brinu se o životinjama.”
Ono što je slučaj danas jeste da se žena, obično, brine o mnogim kućnim poslovima, kao i o mužu. Ukoliko muž može priuštiti pomoćnicu, ona je može imati da joj pomogne oko kućnih poslova.
Ukoliko je muž svjestan da većina učenjaka smatra da žena nije obavezna služiti muža i brinuti se o kući, jedna od lijepih stvari od ovoga bi bila da muž ne prelazi granice i ne traži previše od svoje supruge, te da neće praviti problem ukoliko ona nešto nije stigla uraditi, jer ono što ona radi nije obaveza po većini učenjaka.
Međutim, iako je to obaveza po drugim učenjacima, a što i mi mislimo da je ispravnije, činjenica da postoji razilaženje u mišljenjima znači da muž na njen rad treba posmatrati kao nešto što ona radi dobrovoljno, a ne kao obavezu, ili kao nešto oko čega se učenjaci razilaze, pa prema tome bi trebao biti nježan prema njoj kada ona nešto ne uspije uraditi, te je treba ohrabriti i pomoći joj da to obavi.
Nadam se da smo uspjeli dati odgovarajući odgovor.
