Eventualni sporazum o koaliciji za formiranje nove vlade između Samoopredeljenja i Demokratskog saveza Kosova mogao bi da obuhvati i pitanje budućeg predsednika Kosova, koji bi prema ustavnom mandatu trebalo da bude izabran na proleće 2021, piše Gazeta Ekspres.
Želja DSK je da sva pitanja, od podele ministarstava do mesta predsednika, budu uključena u budući sporazum između lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija i Demokratskog savez Kosova Ise Mustafe. Razlog za to, kako navode u taboru DSK, jeste u činjenici da će, ako kosovski predsednik kojem mandat ističe 2021. ne bude izabran, zemlja ići na birališta, pa samim tim i koalicioni sporazum ne bi trajao više od godinu i po dana.
Za razliku od DSK, stav lidera Samoopredeljenja prema ovom pitanju je drugačiji. Njihov cilj je da pregovore o koaliciji za buduću vladu ne čeka proglašenje konačnih rezultata, kako bi se dogovor što pre postigao.
Osim dogovora o budućem kosovskom predsedniku, neslaganje između Samoopredeljenja i DSK moglo bi da bude i kada je u pitanju funkcija ministra inostranih poslova Kosova. Ipak, mišljenje poznavaoca političkih prilika na Kosovu je da ova pitanja ne bi trebalo da komplikuje razgovore koji bi doveli do postizanja konačnog dogovora o formiranju nove vlade.
Politikolog Ramuš Tahiri kaže za Radio Slobodnu Evropu da Samoopredjeljenje i Demokratski savez Kosova moraju postići dogovor o vladajućoj koaliciji usaglašavanjem stranačkih programa, a ne da se orijentišu na to kome će pripasti ministarske funkcije.
“Ne smatram da će personalna rešenja biti prepreka, jer svako ima određeni cilj i postiže nešto s tim ciljem, pa na toj osnovi stavovi se mogu uskladiti. Predsednik ima mandat još godinu i po dana i ne mislim da će ova vlada, samo zato što ima brojeve ili zato što namerava da ima te brojeve, izvršiti „institucionalni puč“ i ukloniti predsednika izmišljajući razloge. Što se tiče ministra spoljnih poslova, to zavisi od podele ostalih funkcija. Međutim, ministar spoljnih poslova mora da bude verodostojna osoba i sa iskustvom “, rekao je Tahiri.
Prema najavama koje su se do sad pojavile cilj Samoopredeljenja i DSK-a je da formiraju vladu sa 12 ili maksimalno 15 ministarstava. Nije u potpunosti jasno koja će od stranaka preuzeti funkciju premijera, ali i predsednika parlamenta. Razgovori o ovim temama će, kako se navodi, preći na nivo lidera dveju stranaka.
Prema rečima Aljbuljene Hadžiu iz Samoopredeljenje pitanje mesta predsednika nije bilo predmet razgovora ni za jednu stranku. Ona ističe i da u dosadašnjim razgovorima između ove dve stranke nije bilo prepreka kada je u pitanju postizanje dogovora.
„Tokom dosadašenjeg toka pregovora nije bilo reči o podeli funkcija, poput predsednika ili posebno ministra spoljnih poslova. Do sada nije bilo nikakvih uslovljavanja, međutim predsednikovo pitanje nije ni formalni zahtev DSK, jer se to pitanje do sada nije pominjalo ni na jednom sastanku. To jeste stav stranačkih lidera DSK – a, ali se mi ne bavimo javnim izjavama zvaničnika DSK. Ako iz Demokratskog saveza bude ovakvog zahteva onda će se ovo pitanje rešiti na nivou predsednika stranaka i njihova je odgovornost da to definišu “, kaže Hadžiu.
S druge strane, zamenik predsednika Demokratskog saveza Kosova Agim Veljiu smatra da sva pitanja koja garantuju vladajuću koaliciju sa punim mandatom moraju prvo da se definišu tako da, kako kaže, kasnije neće biti problema. S tim u vezi, Veljiu smatra da bi trebalo raspravljati i o pitanju predsednika.
“Trebalo bi razgovarati i o pitanju predsednika, jer je 2021. godina kada se završava mandat predsednika. Ako ne postignemo dogovor, i ne pronađemo rešenje za izbor predsednika, onda zemlja ide na izbore i ne bi bilo ozbiljno da pravimo eksperimentalnu vladu sa mandatom od godinu i po dana “, kaže Veljiu.
Dok iz DSK čekaju proglašenje konačnih rezultata, u Samoopredeljenju su voljni da o koalicija razgovaraju i pre završnog izveštaja CIK –a.
„Veoma smo zainteresovani da se ovi sastanci održavaju što pre. Čuli smo gospodina Isu Mustafu koji je izjavio da „bez utvrđivanja rezultata, samo možemo piti kafu s gospodinom Kurtijem“, ali tokom ovog perioda sertifikacije trebalo bi da postoje intenzivni sastanci na kojima bi lideri političkih stranaka mogli da se dogovore o pitanjima koja nisu bila u nadležnosti radnih grupa koje se bave podelom vladinih položaja“, dodala je Hadžiu.
