„Dragi Allahu,
Ja se zovem Ahmed.
Kako si, Allahu?
Moja vjeroučiteljica kaže da si me Ti stvorio. Hvala Ti, Allahu. Upss, mislim džezakellah. Učiteljica kaže da Ti voliš da čuješ inšaAllah, mašaAllah i džezakellah.
Učiteljica kaže i da ako nešto poželim, da Tebe zamolim. I ako mi nešto smeta, da ti kažem…
Prošle sedmice sam puno plakao, Allahu…
Znaš li zašto?
Zato jer je moj babo gurnuo moju nanu i ona je pala na zemlju.
Nana je puno plakala…ja ne volim kad ona plače. A kad ona zaplače, i ja počnem plakati.
Otišao sam mami i rekao joj šta je babo uradio. I da to nije fino. A ja znam da i moja mama viče na nanu i gura je. A mama mi rekla da to nikom ne kažem, i da je to naša mala tajna…
Šta je to tajna, Allahu? Zašto ne smijem nikom reći?
Moj babo i mama se ne brinu o njihovoj mami. I kad je nema, svakako je zovu. Kažu da im je ona „teret“, a ja ne znam šta je to…šta je to teret, Allahu?
Kad je tu bio dedo, svi su bili sretni. Svi su se voljeli i bili fini. Kada je dedo otišao Tebi, svi su govorili zašto i nana nije otišla s njim zajedno…
Allahu, hoćeš li ti zovnuti i moju nanu k Sebi?
Mama i babo mi ne daju da se više igram s nanom. I da će ona uskoro Tebi. A ja se volim s njom igrati; njoj bude puno drago kad je s mnom. A kad mene nema, ona plače…
Allahu, ja ne volim kad moja nana plače…
Jednoga dana otišli smo na izlet. Nana nije išla s nama…pitao sam mamu, a ona je rekla da nane nije htjela ići s nama. Te noći sam otišao k njoj da je upitam zašto nije išla s nama, a ona je rekla da nije nešto dobro.
Ujutro sam rekao mami da nana nije dobro, a ona se na mene izderala i rekla mi da s njom više ne pričam…
A idućeg dana, nanu su nekud odveli. Tražio sam je posvuda, ali je nisam mogao naći. Možda su je odveli doktoru jer nije bila dobro, ali naveče su je vratili…
Ona je spavala. Pogledao sam je, a ona se nije micala. Pitao sam mamu šta se desilo, a ona je rekla da je nana otišla Tebi, Allahu…
Učiteljica kaže da oni koji odu Tebi uđu u Džennet i piju slatko mlijeko…
I ja želim to slatko mlijeko…s mojom nanom i dedom…
Allahu, volio bih da budu sretni kod Tebe…
Ti ih pazi. Ne daj im da plaču. Podaj im lijepih jabuka i slatkiša…
I kada ja krenem Tebi, molim te da budem s njima. Bit ću i ja dobar.
Obećavam, Allahu. Klanjat ću i prije spavanja proučiti dovu…
Allahu, hoćeš i meni dati Džennet?
Volim te…“
_______________________________
Gospodar tvoj zapovijeda da se samo Njemu klanjate i da roditeljima dobročinstvo činite. Kad jedno od njih dvoje, ili oboje, kod tebe starost dožive, ne reci im ni: “Uh!” – i ne podvikni na njih, i obraćaj im se riječima poštovanja punim.
Budi prema njima pažljiv i ponizan i reci: “Gospodaru moj, smiluj im se, oni su mene, kad sam bio dijete, njegovali!”
Kur’an, El-Isra, 23-24.
