“Prema Ahtisarijevom planu sve što je na Kosovu pripada Kosovu i o vlasništvu Kosova može da se razgovara samo sa ljudima koji žive na Kosovu, a ne sa Beogradom”, kazao je Selimi.
On je rekao da sa Beogradom može da sse razgovara samo o dugovanjima – šta Kosovo duguje Beogradu i šta Beograd duguje Kosovu
Govoreći o Sporazumu o pravosuđu koji su u Briselu nedavno potpisali premijeri Kosova i Srbije, Isa Mustafa i Aleksandar Vučić, Selimi je rekao da je suština tog sporazuma da Kosovo time uspostavlja ustavni i zakonski suverenitet na cijeloj teritoriji Kosova kad je u pitanju pravosuđe”.
Prema njegovim riječima, ti sudovi na sjeveru Kosova će kad budu uspostavljeni suditi po kosovskim zakonima kao što piše i u sporazumu, a sudije će polagati zakletvu pred predsjednicom Kosova, kao što su to radili i srpski poslanici u skupštini i ministri u vladi.
Selimi je kazao da kosovska vlada ne očekuje nikakve probleme kad je u pitanju implementacija ovog sporazuma na sjeveru Kosova, jer je kako je rekao, povlačenje srpskih paralelnih sudova sa tog prostora prihvatio Beograd.
“Premijer Vučić je pregovarao u ime Srbije da Srbija povuče te paralelne institucije koje su postojale na Kosovu. Ljudi ponekad misle da se mi nešto dogovaramo o Kosovu, ne, mi se ne dogovaramo o Kosovu, to je završena priča od 2008. godine. Mi se dogovaramo o tome kako da se Srbija nekako opameti i izađe iz svih paralelnih institucija koje je napravila poslije 1999.godine i u tome je svrha cjelokupnog Briselskog sporazuma”, rekao je Selimi.
Kada je riječ o ilegalnim emigrantima sa Kosova, on je objasnio da nisu tačni navodi pojedinih medija i političara da je Kosovo samo u januaru napustilo desetine, ili stotine hiljada Albanaca, već da se radi o cifri od 11.000 ljudi.
“Na čitavom Balkanu postoji jedan takozvani zimski ciklus od novembra, decembra, pa i januara i februara kad raste broj ljudi koji emigriraju van balkanskih zemalja i traže azil. Taj ciklus je na Kosovu bio ‘normalan’ negdje do kraja decembra i onda je naišao ‘talas’ tračeva i nekih pozitivnih priča da zapadne zemlje daju radne dozvole i mogućnost da se tamo živi i to se kao vatrena stihija širi”, rekao je Selimi.
On je dodao da odgovornost za to snose mediji, ali i kosovska vlada koja je možda malo kasno shvatila šta se dešava.
Ljudi sa Kosova, kako je rekao, odlaze iz istih razloga iz kojih odlaze i oni iz Srbije i možda Grčke, a to je ekonomska kriza i ljudi nekako vide šansu za boljim životom na zapadu nego ovdje.
“Takođe je na odlazak sa Kosova uticao i sporazum o slobodi kretanja iz Brisela između Kosova i Srbije i sad ljudi mogu mnogo povoljnije da odu do zapadno-evropskih zemalja nego što je to bilo ranije i mnogo je jevtinije da sad idu ilegalno, nego legalno sa vizom”, rekao je Selimi.
On je istakao da “ono što je važno je da je broj ljudi koji je napustio Kosovo u januaru mjesecu ove godine 11.000, a nije 200.000 kako recimo kažu neki opozicioni političari, niti 100.000 ili 50.000 kako pišu pojedini srpski i kosovski mediji”.
Selimi je precizirao da je “u cijeloj 2014. godini sa Kosovo otišlo 24.000 ljudi, što je par hiljada manje u odnosu na Srbiju recimo, a u januaru ove godine je bilo 11.000 i to su zvanični podaci Eurostata i vidi se taj porast u januaru ove godine, ali nema nikakve sumnje da će ogromna većina njih da se vrati na Kosovo, jer mogućnost azila dobija manje od 0,5 odsto onih koji traže azil”.
