Volfgang Petrič, austrijski diplomata i predsednik fondacije „Maršalov plan“, jedan je od mnogobrojnih uticajnih ljudi koji su podržali mini-Šengen, a u ekskluzivnom intervjuu za Kosovo Onlajn on govori o značaju tog sporazuma i da li je odluka Brisela da ne otvori pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom ubrzala njegovo postizanje.
„Uvek je teško upuštati se u raspravu da li bi se dogodilo „B“ da se nije dogodilo „A“, ali po mom mišljenju, sada je zemljama Zapadnog Balkana jasno da EU neće rešiti njihove probleme na kratke staze. Koliko god da je loša odluka gospodina Makrona da blokira otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, možda je jedini benefit da je vreme pretvaranja sada prošlost. EU se ne pretvara da će se zemlje Zapadnog Balkana uskoro priključiti, a lideri Zapadnog Balkana ne mogu da se pretvaraju da će priključenje EU rešiti njihove probleme. Jasno je poručeno da zemlje moraju da se oslone na sebe u rešavanju sopstvenih problema, a u tome bi trebalo da pomogne mali-Šengen. I zato, iako verujem da je odluka Makrona štetna za EU i za Zapadni Balkan, može se reći da je doprinela ubrzavanju ideje o mini-Šengenu“, kaže Petrič.
Da li bi dogovor Srbije, Albanije i Severne Makedonije trebalo da prihvate i ostale balkanske zemlje?
Apsolutno ne vidim nijedan razlog zašto sporazum ne bi bio prihvaćen. Kao prvo, naravno da je suvereno pravo suverenih zemalja da sklapaju sporazume i ne upliću se u suverenitet drugih. Drugo, i važnije, verujem da je mini-Šengen izuzetno obećavajući za zemlje učesnice. Države regiona su jednostavno previše male da bi se takmičile u globalnoj ekonomiji. Iako već postoji sporazum o slobodnoj trgovini CEFTA, dugačke procedure na granicama i necarinske barijere ozbiljno zaustavljaju ekonomski napredak i zadržavaju razvoj celog regiona. Ukoliko se ti problemi mogu rešiti mini-Šengenom i ako se uvede slobodna trgovina, ekonomisti predviđaju značajnu korist za sve. Ukoliko mini-Šengen ispuni ono što obećava, region bi mogao da postane kohezivna destinacija za strane kompanije i koherentno tržište robe, usluga i radne snage, uz sve prednosti koje to donosi. Međutim, ne treba potceniti koliko će rada i pregovora biti potrebno za postizanje tog cilja.
Zašto se Podgorica i Priština protive mini-Šengenu?
Oni prirodno imaju vrlo različite razloge – Podgorica tvrdi da već nema nijednu necarinsku trgovinsku barijeru i da njihovi građani uživaju u putovanju kroz region bez pasoša, tako da se ništa ne bi promenilo ukoliko bi se pridružili mini-Šengenu. Međutim, koliko ja razumem, detalji predloženog projekta još nisu jasni, a ako mini-Šengen postane stvarnost i bude vidljivo da donosi vidljive koriste, ne sumnjam da će se i Crna Gora pridružiti. Za Prištinu, to pitanje je nešto drugo. Projekat vide kao nešto što vodi Beograd i zato mu se protive na principu koji smatram žalosnim. Shvatam da u Prištini postoji strah od bilo kog projekta koji je inicirao Beograd, ali verujem da otvorenost i ekonomska razmena mogu biti veoma važan pokretač pomirenja i na kraju normalizacije odnosa. Napokon, ovo je fundamentalna ideja na kojoj je izgrađena EU, koja je od početka uključivala stare neprijatelje, Francusku i Nemačku.
Kako trenutno stvari stoje, nova vlada u Prištini neće biti formirana još nedeljama, ako ne i mesecima. Kako to utiče na dijalog?
Sve dok nema vlade, dijalog će očigledno biti u zastoju. Zatim ćemo videti i izbore u Srbiji na proleće, što po mom mišljenju takođe otežava dijalog, tako da verujem da ćemo morati da sačekamo još nekoliko meseci da bi se postigao bilo kakav napredak. Ali, ionako će novoj komisiji EU takođe trebati vremena da se snađe. Do proleća 2020. nadam se da ćemo videti dugo čekane nove ideje i pristup procesu, koji je predugo stagnirao.
