Evo na šta bi trebalo da obratite pažnju i koji to simptomi ukazuju da bi pod hitno trebalo da zakažete pregled kod interniste ili kardiologa.
Jako ste umorni ili vas muči nesanica
Ukoliko se već neko vrijeme osjećate umornije nego inače, čak i kad ne radite ništa toliko iscrpljujuće, to može da predstavlja upozorenje da se koronarna arterija suzila u ozbiljnoj mjeri. Smanjen dotok krvi u srce dovodi do povećanog rada srčane pumpe, što čini da se osjećamo malaksalo i premoreno, a da pritom ne možemo uveče da zaspimo.
Kratak dah
Žene koje teško dolaze do daha nalaze se pod ogromnim rizikom od srčanog udara. Stvar je u tome što respiratorni i kardiovaskularni sistem zavise jedan od drugog. Pa tako, kad srce dobija manje krvi, samim tim i pluća raspolažu s manje kiseonika, a posljedica svega toga je otežano disanje.
Mišićna slabost
Smanjen protok krvi dovodi do toga da čitavo tijelo pati od manjka kiseonika. Cirkulacija krvi je sve lošija, tako da mišići ne mogu normalno da rade.
Vrtoglavica, mučnina i preznojavanje
Ukoliko imate neobjašnjiv napad vrtoglavice ili vas obliva hladan znoj, sasvim je moguće da se nalazite u predinfarktnom stanju. Ovaj simptom naročito je izražen kad osoba naglo ustane, jer je krv ne uspijeva na vrijeme da stigne do mozga.
Neprijatan osećaj u grudima
Što se koronarna arterija više sužava, onemogućavajući normalan protvok krvi, to se pojačava “žiganje” u predelu grudi. S vremenom, počinju probadanja, a potom i bol.
Evo šta možete da preduzmete
S obzirom na to da se zna da žene imaju nešto blaže simptome, koje je lako potcijeniti i odbaciti kao nešto drugo sve do trenutka dok ne bude prekasno, važno je da dame slušaju svoje tijelo i ne ignorišu ove znakove.
Obavezna je posjeta ljekaru, koji bi osim merenja pritiska u EKG-a trebalo da vas uputi da uradite krvnu sliku, test opterećenja, ultrazvuk srca i pluća. Ukoliko postoje ozbiljni pokazatelji da nešto nije u redu, trebalo bi da vas pošalju i na angiografiju.
Ono što je možda i najvažnije jeste da, posebno ako imate porodičnu istoriju srčanih bolesti, a osjećate da se nešto neuobičajeno dešava s vašim organizmom, insistirate da vam se uradi barem dio ovih pregleda.
Nažalost, mnogo pacijentkinja našle su se u situaciji da im ljekari kažu “ma nije to ništa, pod stresom ste i anksiozni”, da bi one nakon par dana završile u hitnoj pomoći sa simptomima težeg srčanog udara.
