Otkad je bivša Vlada Kosova u martu proglasila vanredno stanje u javnom zdravstvu, zbog situacije stvorene pandemijom koronavirusa, došlo je do pada stranih investicija na Kosovu, piše Koha.
Prema podacima Centralne banke Kosova, vrednost stranih investicija od marta do maja ove godine je dostigla 38,9 miliona evra, dok je u istom periodu prošle godine bila 52 miliona evra.
Međutim, čelnici Ministarstva trgovine i industrije saopštili su da od odluke bivše vlade od 15. marta ima zahteva od stranih investitora.
Ministar trgovine i industrije Veselj Krasnići istakao je da je u vreme kada je 4. juna preuzeo ministarstvo pronašao 27 zahteva za strana ulaganja, bez preciziranja vremena podnošenja zahteva, kao i da su zatim podneta još četiri zahteva.
“Podneseni su zahtevi od investitora za ulaganje u oblasti solarne energije, poljoprivrede, prerađivačke industrije. Investitori su iz različitih zemalja – Nemačke, Švajcarske i Austrije, a neki od njih su u saradnji sa lokalnim preduzećima”, poručio je Krasnići.
Ministar trgovine i industrije nije naveo eventualni iznos investicija, ali je istakao da je minimalni obim investicionog projekta za dobijanje statusa strateške investicije deset miliona evra.
Prema Zakonu o strateškim investicijama, status strateškog investitora ocenjuje se kao takav ako doprinosi ekonomskom rastu, zapošljavanju i primeni novih tehnologija ili koji utiče na povećanje blagostanja i životnih uslova građana Kosova.
Izvršni direktor Saveta evropskih investitora Emruš Ujkani je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa, rekao da se privlačenje stranih investicija smatra izazovom za Kosovo, u vreme kada se ceo svet suočava sa posledicama koje izaziva pandemija koronavirusa.
Ujkani je istakao da pored globalne pandemije, nedostatak političke i ekonomske stabilnosti, takođe doprinosi sposobnosti Kosova da privlači međunarodne investicije.
Kako je naveo, teška ekonomska situacija i neadekvatno angažovanje vladinih institucija na rešavanju pitanja ekonomskog oporavka takođe usložnjavaju situaciju sadašnjih investitora na Kosovu.
Dok se za nova ulaganja, prema njegovom mišljenju, moraju sačekati konkretne akcije institucija po tom pitanju.
“Otežavanje rada stranih investitora značila bi postepeno razmišljanje o povlačenju sa ovog tržišta. Mogu reći da je jedan od naših članova, koji je zajednička lokalna i evropska investicija, nedavno smanjio svoje proizvodne kapacitete. Upravo zbog velike nepažnja lokalnih institucija”, ocenio je Ujkani.
Mogućnost privlačenja stranih investicija bila je jedna od tema tokom samita o Zapadnom Balkanu krajem prošlog meseca, kojem su prisustvovali čelnici u regionu: Kosova, Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore i Albanije.
Na samitu, u organizaciji Atlantskog saveta sa sedištem u Vašingtonu, lideri su obećali ekonomsku saradnju i složili se da će sprovesti plan za privlačenje direktnih stranih investicija u region.
Ujkani je, međutim, naveo da je skeptičan prema mogućnosti privlačenja stranih investicija iz ovakvih inicijativa.
“Kosovo ne bi trebalo da bude isključeno sa ovih foruma i učešća na njima, ali koliko će Kosovo biti u stanju da privuče međunarodne investicije i obezbedi pogodnu klimu za njih, skeptičan sam. Samit je dobrodošao, ali sve dok domaća politička klima bude ovakva, ovi sastanci, osim formalnog učešća, u velikoj meri će ograničiti mogućnost da se iskoriste prednosti takvih inicijativa”, rekao je Ujkani.
Na osnovu zvaničnih podataka Centralne banke Kosova, strane investicije su se smanjivale tokom godina.
Prošle godine vrednost investicija na Kosovu bila je 265 miliona evra, dok je najniži iznos direktnih stranih investicija bio u 2014. godini, sa samo 151 milion evra.
