Zvaničnik State departmenta rekao je da Sjedinjene Države ne povlače “crvene linije” u procesu pregovora što, kako je naveo, ne znači da su sve opcije otvorene.
Glas Amerike: Da li očekujete da bi Srbija i Kosovo mogli da potpišu sporazum o normalizaciji ove godine u Bijeloj kući?
Palmer: Ne gledamo na ovo kroz neke vremenske okvire. Podržavamo normalizaciju odnosa Srbije i Kosova, voljeli bismo da vidimo da se dijalog nastavi što je prije moguće, i da se dvije strane dogovore o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa u pravo vrijeme. Da li će to biti ove godine, ne mogu da predvidim.
Glas Amerike: Ali, predsjednik Trump je pozvao da se što prije dođe do dogovora, zato sam vas pitala da li očekujete da se to desi ove godine?
Palmer: Trenutno nas više zanima da se obje strane vrate pregovaračkom stolu, da obnove dijalog i napreduju ka tom dogovoru, korak po korak. Ne mislim da bi postavljanje vještačkih rokova pomoglo u tom procesu, ali bismo voljeli da se pregovori nastave što je prije moguće, hitno.
Glas Amerike: Predsjednik Vučić je govorio u parlamentu o postizanju kompromisa sa Kosovom i opasnosti od potencijalnih napada Albanaca ako ne bude kompromisa. Da li to tumačite kao signal da je Vučić spremniji da postigne kompromis nego što je to bio ranije?
Palmer: Mislim da je Vučič jasno rekao da je spreman da se vrati pregovorima kada se ukinu takse i da radi na postizanju dogovora o punoj normalizaciji odnosa. Vjerujemo da je iskren i da je kosovska strana iskrena u namjeri da se postigne puna normalizacija odnosa, ali to su komplikovana pitanja – politički, pshiloški, emocionalno. I potrebno je vrijeme da se to riješi, a prvi korak je da se obje strane vrate za pregovarački sto i pokrenu stvari u pravom smjeru.
Glas Amerike: Zašto smatrate da če Vučić uspjeti da riješi ovaj problem? Sedam godina je na vlasti i ništa se nije promijenilo.
Palmer: Vjerujemo da je predsjednik Vučić posvećen evropskoj budućnosti Srbije i vjerujem da svi koji su uključeni u ovaj proces shvataju da je za evropsku budućnost i Kosova i Srbije potrebna puna normalizacija odnosa. Mi se nadamo da dvije strane mogu da se nađu na pola, da pregovaraju, da postignu sporazum, primjene ga i otvore evropski put koji je čist i jasan.
Glas Amerike: Beograd odbija da se vrati dijalogu dok Priština ne ukine takse. Priština to odbija da učini uprkos pozivima SAD i EU. Predsednik Vučić je rekao da će Kosovo ukinuti takse kada tako odluče njegovi “zapadni mentori”.
Palmer: Važno je da politički lideri u Srbiji shvate da Kosovo ima nezavisne agencije, da nije instrument SAD, već nezavisna država koja ima svoju politiku. Ta politika mora da ide svojim tokom. Pitanje tarifa izaziva političke tenzije na Kosovu. Mi bismo podržali ukidanje tarifa ako je to potrebno za povratak dijalogu, to bi bio važan korak napred, ali verujemo da je važno da obe strane samostalno upravljaju izazovima i nađu način da se vrate pregovorima.
Glas Amerike: Da li to znači da ne postoji ništa što Vašington može da uradi I utiče na Prištinu da ukine tarife?
Palmer: Ne, nisam to rekao. Postoje stvari koje možemo da uradimo i podržimo i omogućimo napredak, a to podrazumeva i podsticanje naših partnera na Kosovu da dobro i pažljivo razmisle o tome da li je uvođenje carina zaista u njihovom interesu. Mi smatramo da je u najboljem interesu Kosova sveobuhvatni sporazum sa Beogradom, a da bi se došlo do sporazuma potrebno je nastaviti dijalog, a da bi se nastavio dijalog – potrebno je da se prepreke u vidu carina uklone.
Glas Amerike: Verujete li da bi dijalog mogao da se nastavi ove godine?
Palmer: Apsolutno je moguće.
Glas Amerike: Izgleda da su Nemačka i Francuska, posle samita u Berlinu, sklonile sa stola ideju o podeli Kosova.
Palmer: Mi smatramo da je važno da obe strane odluče o parametrima dogovora. Ono što bismo mi voleli je da taj dogovor bude lokalni, koji je trajan, fer, može da se primeni u potpunosti, koji može da se “proda” javnosti obe zemlje, i koji otvara put ka evropskoj budućnosti.
Glas Amerike: Da li to znači da SAD i dalje razmatraju ideju o razmeni teritorija?
Palmer: Ne povlačimo crvene linije u procesu pregovora, u smislu o čemu strane mogu da razgovaraju. To je do njih. To istovremeno ne znači da su sve opcije otvorene. Voleli bismo da vidimo najbolji mogući dogovor, koji bi nam obe strane dostavile – ako traže našu podršku. Ako budemo imali nekih problema, mi ćemo to i reći i probati da ih rešimo, ali ovo nije naš proces, već njihov, mi ih samo podržavamo.
Glas Amerike: Šta očekujete od samita u Parizu?
Palmer: Cilj sastanaka u Berlinu i Parizu je da se stvore uslovi da se obe strane vrate dijalogu uz posredovanje EU koji je već doveo do Briselskog dogovora i pomaka ka sveobuhvatnom dogovoru.
Glas Amerike: Hoće li se SAD uključiti snažnije ili vidljivije u dijalog, sada kada je Evropska komisija u ponovnom formiranju?
Palmer: Mi smo partneri Evropske unije koja vodi ovaj proces. Ne vidim zašto bi se to menjalo. Ako postoji uloga za nas, to je da budemo kontstruktivni i da podržavamo taj proces – otvoreni smo za sve što je potrebno kako bismo podržali ovaj proces.
Glas Amerike: Brojne međunarodne organizacije su u svojim izveštajima konstatovale pad slobode medija za vreme vladavine Aleksandra Vučića. Ipak, čini se da međunarodni zvaničnici to ne naglašavaju dovoljno jasno. Zašto se SAD prave da to ne vide?
Palmer: Ne bih rekao da se Amerika pravi da ne vidi probleme u vezi sa slobodom medija u Srbiji. Godinama ulažemo značajne resurse, direktne, deklarativne i političke kada je reč o najširoj podršci slobodi medija. Ono što je ključno da Srbija razume i prihvati da je za napredak na evropskom putu potrebno više od rešavanja pitanja Kosova. Srbija će morati da ispuni kriterijume EU, a sloboda medija je jedan od suštinskih.
