U prethodne dve sedmice, javni servis Radio televizija Kosova (RTK), našao se u središtu rasprave i kritika usled navodnih neregularnih unapređenja i cenzure u okviru ove institucije.
Jedanaestog avgusta, putem otvorenog pisma, devet novinara RTK izrazilo je svoje nezadovoljstvo načinom na koji se upravlja ovom institucijom, posebno zbog onoga što oni nazivaju kontinuiranom diskriminacijom koja se dešava u uredništvu.
Grupa novinara – Ardita Suljejmani, Arton Mulići, Fazli Veliu, Gentiana Keljmendi , Jehona Žitija, Leonora Berbatovci, Valjeta Kosumi, Visar Krasnići i Zenel Hajrizi tvrde da uprava RTK nije spremna da reši njihove žalbe koje se odnose na unapređenja, neravnopravni tretman i odabir samo šačice novinara za praćenje inostranih političkih aktivnosti lidera Kosova.
Novinari zahtevaju procenu njihovog rada u skladu sa unutrašnjim procedurama RTK, tvrdeći da takav proces već godinama nije sproveden. Prema izveštajima, novinari su posebno bili nezadovoljni zbog nedavnih unapređenja urednika dnevnika, što oni smatraju jednim od primera kršenja ovih pravila.
Prvi koji je u javnosti govorio o sukobima između novinara i uprave RTK bio je direktor javnog servisa. Generalni direktor RTK, Ngadnjim Kastrati, napisao je 10. avgusta na Fejsbuku da je ova grupa „politički instrumentalizovanih novinara… u vreme kada očekujemo izbore na Kosovu“ težila destabilizaciji RTK.
Dodao je da RTK posluje u skladu sa zakonom i unutrašnjim pravilima koji su poslužili kao osnova za sva realizovana unapređenja. Prema Kastratijevim rečima, ista pravila su primenjena u slučaju novounapređenog urednika dnevnika.
„Upravo je rad tih novinara procenjen i sedmoro njih je unapređeno, ali ne na mesto urednika“, Kastrati je napisao. „Nije bilo potrebno da imamo devet urednika u studiju. Njihove zahteve je trebalo kasnije da ispunimo postavljajući ih u druge sektore, a ja sam odobrio te zahteve“.
U pismu u formi odgovora na Kastratijeve tvrdnje, novinari kažu da su ove izjave lažne i dodaju da su njihove procene i preporuke za unapređenje, a koje je sačinio njihov nadređeni i koje su sami potpisali, stavljeni u neke fioke u upravi, gde skupljaju prašinu.
Novinari dalje sugerišu da je unutrašnja debata bila obznanjenja za javnost s ciljem da ih se zastraši.
„Kao prvo, želimo da bude jasno da smo već dva meseca pokušavali da ovo pitanje rešimo u okviru same institucije. U skladu sa tim, izrazili smo zabrinutost zbog postojećih institucionalnih mehanizama u RTK“, stoji u javnom pismu ovih novinara.
„Ovo pitanje je na maliciozan način dobilo publicitet, a s ciljem našeg proganjanja, zastrašivanja i javne ucene, tako što su nas etiketirali kao „nezadovoljnike“. Neki mediji su nas čak nazvali pučistima“.
Novinari dodaju da su tvrdnje direktora o tome da je njihovo nezadovoljstvo politički usmereno iznete sa ciljem da se oni oklevetaju na profesionalnom planu.
„Na taj način se zaista uništava lični i profesionalni integritet, kao i urednička nezavisnost RTK“, navodi se dalje u pismu. „Mi nismo deo nikakve političke agende i ovo nećemo prihvatiti“.
UNK je saopštio da je vrlo zabrinut i da zahteva da se uprava RTK pod hitno distancira od ovih tvrdnji
Da bi dobili više informacija o stanju stvari u RTK, K2.0 je poslao niz upita direktoru javnog servisa, ali nisu dobili odgovor.
K2.0 je stupio u kontakt i sa devet novinara o kojima je reč, ali oni nisu hteli da komentarišu ništa više od onoga što je napisano u javnom odgovoru.
U međuvremenu, Udruženje novinara Kosova (UNK) i Nezavisni sindikat RTK odgovorili su na javni okršaj između uprave RTK i novinara.
U svom odgovoru, UNK je saopštio da je vrlo zabrinuto zbog činjenice što su nezadovoljni novinari etiketirani kao „novinari-političari“ i da zahteva da se uprava RTK pod hitno distancira od ovih tvrdnji.
Direktor Nezavisnog sindikata, Fadilj Hodža, napisao je na društvenim mrežama da se problemi novinara moraju uzeti u razmatranje i da RTK mora da okonča praksu unapređenja pogrešnih ljudi na položaje na kojima se donose odluke.
Advokatica koja se bavi pravima medija, Fljutura Kusari, odgovorila je na tvrdnje iznete u ovom slučaju, rekavši da su novinari, u stvari, „uzbunjivači“ i da kao takvi imaju pravo na zaštitu.
„Novinari RTK koji su nedavno izveštavali o užasnim i zastrašujućim nepravilnostima i cenzuri u RTK su uzbunjivači, pa tako imaju pravo na zaštitu“, napisala je Kusari. „Praktično gledano, ova zaštita upućuje na to da niko nema pravo da inicira disciplinske ili procedure kažnjavanja na njihovu štetu“.
Ništa novo
RTK je odavno bio kritikovan zbog odluka svoje uprave, gde se tvrdi da je ona intervenisala kada je reč o nezavisnosti uredništva javnog servisa.
Izveštaj iz 2018. godine o stepenu medijskih sloboda i bezbednosti novinara na Kosovu naglašava da se u javnom servisu dešava mnogo „nekontrolisanog zapošljavanja“ sa jasnim karakteristikama nepotizma.
Početkom ove godine, način na koji je RTK postavila svog direktora bio je predmet kritika Nezavisnog sindikata koji je naglasio da je bilo nepravilnosti u tom procesu, pa se čak pozabavio i slučajem Osnovnog suda u Prištini, podnoseći tužbu protiv Upravnog odbora.
Slično tome, 2015. godine, nakon sličnog javnog odgovora iz sindikata, 12 urednika je protestovalo u znak protivljenja postavljanju Lorika Arifaja i novog direktora Ngadnjima Kastratija, kada su oni imenovani kao glavni urednici RTK1 i RTK3.
„Nismo saglasni sa ovom odlukom, jer se stalno suočavamo sa pritiskom, cenzurom i propagandom koju su sprovodile ove dve osobe“, članovi sindikata su tada napisali. „Smatramo da su oni naneli štetu ugledu RTK kao nezavisnog javnog servisa“.
Jedna od glavnih kritika upućenih na račun RTK odnosi se na političke intervencije i uredničku politiku, a na koje uticaj direktno vrši vlada, posebno Demokratska partija Kosova (PDK). Na primer, predstavnici medija i članovi civilnog društva su 2013. godine snažno reagovali nakon što je RTK uživo, u periodu od dva sata, prenosio konvenciju PDK.
Najnoviji evropski Izveštaj o napretku Kosova navodi da javni servis mora biti finansijski nezavisan od državnog budžeta kako bi mogao pravilno da funkcioniše, oslobođen od političkog uticaja.
Prema mišljenju Fljuture Kusari, politički uticaj na RTK i dalje je isti kao što je ranije bio.
„RTK je zarobljen javni servis pod kontrolom Demokratske partije Kosova i drugih stranaka“, rekla je ona.
Kusari se priseća drugog slučaja koji se desio u januaru mesecu, kada je novinar Nebih Madžuni objavio poruke koje pokazuju da je kabinet Hašima Tačija, posredstvom Adila Behramaja, diktirao pitanja koje je novinar Ridvan Beriša kasnije trebalo da postavi kosovskom predsedniku.
„Takve stvari je dokazao ranije pomenuti „uzbunjivač“ koji je objavio tekstualne poruke koje upućuju na to da se sadržaj uredništva RTK utvrđuje u kabinetu predsednika Kosova Hašima Tačija“, podvukla je. „Žalbe novinara na cenzuru jesu od interesa za javnost, a umesto što se suprotstavlja novinarima, RTK bi trebalo da teži tome da postane nezavisan od PDK i da omogući rad novinarstva koji je povoljan za javni interes“.
Kusari takođe naglašava da „uzbunjivači“ i novinari ne uživaju dovoljnu zaštitu, usled kulturoloških i finansijskih razloga, između ostalog.
„Na Kosovu postoji opšta kultura u kojoj se loša dela ne denunciraju u javnosti. Čak i kada „uzbunjivači“ otkriju nepravde i prestupe, njima se ne pruža podrška“, rekla je ona. „Štaviše, uzbunjivače često ućutkuju tako što ih plaše da će trpeti pravne i finansijske posledice, da će, na primer, dobiti otkaz ili da će biti javno oklevetani, kao što vidimo u aktuelnom slučaju sa novinarima RTK“.
Zakon o zaštiti „uzbunjivača“ na Kosovu usvojen je na kosovskoj skupštini u decembru 2018. godine. On utvrđuje pravo osobe da prijavi ili otkrije informacije o pretnjama ili kršenju principa javnog interesa u kontekstu radnih odnosa, kako u javnom, tako i u privatnom sektoru.
