Jedan od vodećih eksperata Rodni Sinkler, profesor dermatologije u Epvurt bolnici i profesor na Univerzitetu u Melburnu, objašnjava nauku boje kose – i zašto su neki od nas prokleti sa više sedih od drugih, piše “Dnevni“.
Šta određuje boju kose?
Boju kose proizvodi ćelija poznatija kao melanocita. Ona proizvodi pigment koji se uključuje u vlakna kose i tako proizvodi različite nijanse.
Boja kose zavisi od prisustva ali i od odnosa dve grupe melanina: eumelanin (braon i crni pigment) i feomelanin (crveni i žuti pigment).
Dok varijacije u odnosu na ove pigmente mogu da proizvedu veliki broj tonova, braća i sestre često imaju upadljivo sličnu boju kose.
Zašto su dlake drugačije boje na tijelu?
Na primjer, trepavice su najcrnje jer sadrže visok nivo eumalanina. Skalp kose je obično svetliji od stidne dlake koja često ima crvenu nijansu, zbog prisustva više feomelanina.
Crvena primesa je takođe česta ispod pazuha i na bradi, čak i kod ljudi koji imaju braon kosu.
Hormoni poput melanocita stimulišu hormon koji može da potamni svetlu kosu, kao što visok nivo estrogena i progesterona, koji se proizvode u trudnoći. Određeni lekovi, kao što su oni za sprečavanje malarije mogu da posvetle kosu, dok neki lekovi protiv epilepsije mogu da je potamne.
Zašto plava djeca često kasnije potamne?
Plava deca imaju tendenciju da im kosa potamni do 10. godine. mehanizam za ovo je nepoznat i verovatno nije povezan sa hormonima jer ipak tamnjenje kose eventualno dolazi u pubertetu.
„Sveži“ roditelji će primetiti da je prvi sloj kose njihove bebe dosta tamniji nego što se očekivalo. Tek kada se ova prva kosa zameni na oko 8 do 12 meseci starosti, dobijate jasniju indikaciju njihove boje kose.
Koliko uopšte kosa može da raste?
Ljudski rast kose je cikličan. Tokom anagene faze, kosa raste kontinuinirano oko 1 cm mesečno. Ova faza može da traje od 3 do 5 godina i za to vreme može da vam izraste između 36 do 60 cm dužine. Na kraju anagene faze, folikul se isključuje, rast kose prestaje i ostaje u stanju mirovanja 3 meseca. Krajem ovog „odmora“ (Telogeni faza), kosa se obnovila i folikul ostaje prazan što pokreće novu anagenu fazu. Pigment proizvodnje ćelije se takođe isključuje na kraju ciklusa i ponekada se jednostavno ne uključi sve dok kosa ne postane seda.
Koliko siva je zapravo sijeda?
Većina nas će pronaći svoju prvu sedu kada napunimo 30 godina, obično na temenu, a kasnije i duž glave. Dok mnogi smatraju da je „biber“ izgled privlačan ostali ulažu velike napore da ih prikriju. Seda kosa počinje da preovladava vašom glavom oko 50. godine starosti kada 50 odsto stanovništva izgubi boju na 50 odsto glave. Generalno, muškarci imaju više sedih nego žene. Azijati i Afrikanci imaju manje sedu kosu od belaca.
Šta prouzrokuje sijedu kosu?
Genetski faktor je izuzetno važan u određivanju sedih vlasi. Identični blizanci dobijaju sede u sličnim godinama, stopi, međutim ipak su određeni neki upravljački geni. Nema dokaza da se pojavljivanje sedih vezuje za stres, ishranu ili životni stil. Neke autoimune bolesti kao što je vitiligo mogu da oštete pigmentne ćelije i da izazovu sede. Ipak, ovi uslovi u sjako retki i mogu da objasne samo mali deo nastalih sedih. Rano javljanje sedih može da bude i sindrom preranog starenja kao što je bolest Hačinson ili Vernerov sindrom. Pitanje je zašto se proizvodnja pigmenta ponovo ne uključuje? Na kraju svakog ciklusa kose, neki pigmenti koji proizvode melanocite se oštete i umru. Kada se iscrpi rezervoar matičnih ćelija, proizvodnja pigmenta se zaustavlja i kosa postaje siva.
Kako možemo da sprječimo kosu da promjeni boju?
Naučnici već dugo znaju da u cilju sprečavanja pojave sedih mora da se produži vek melanocita u kosi, treba ih zaštititi ili da se proširi rezervoar melanocita u gornjem folikulu dlake i da se tako zameni izgubljeni pigment ćelije. Grupa francuskih naučnika identifikovala je novu seriju agenasa koji štite folikul dlake melanocite od oštećenja na kraju ciklusa. ovo omogućava proizvodnju pigmenta čim novi ciklus rasta kose počne. Agenti rade po proncipu imitiranja dejstva enzima koji se zove Dopahrom tautomerase. ovaj enzim je prirodni oksidant kose koji štiti melanocitu od oksidativnog oštećenja.
Dakle, za one koji ne mogu da prihvate ovu vrstu „pepeljastog“ izgleda, ne brinite, nove opcije su na horizontu!
