Zaposlio se 1986. godine, promijenio nekoliko preduzeća, a najviše se zadržao u građevinskom preduzeću „Radnik”, nekadašnjem gigantu koji je izvodio radove po cijelom svijetu. Ta firma je propala 1992. Godine, a Dragan nastavio da radi građevinske poslove s kolegama da bi prehranio ženu i troje djece.
Dok smo izvodili radove na školi u bjelopoljskom naselju Nedakusi 1999. pao sam sa skele, sa visine od 12 metara. Pritom sam polomio obje noge, desnu petu i skočni zglob. Nakon tog pada sam dvije godine bio nepokretan. Proveo sam mnogo vremena u bjelopoljskoj bolnici na oporavku. Pored moje supruge Ranke koja se trudila da stanem na svoje noge, dosta mi je pomogla fizioterapeutkinja Keka Mustajbašić. Bukvalno sam ponovo učio da hodam. Po izlasku iz bolnice, supruga mi je pružala ogromnu pomoć da bih prohodao. Nosila me je, pridržavala da ne padnem, nakon sedam-osam mjeseci izlaska iz bolnice mogao sam samostalno da se krećem – priča Protić.
On kaže da supruga nije mogla da radi jer je morala da se stara o djeci koja su bila mala.
Povadio sam potrebnu dokumentaciju za ostvarivanje invalidnine i 2003. godine komisija me je proglasila trajnim invalidom. Pad sa skele je doprinio da se zdravlje pogorša, krvni pritisak postaje povišen, uz mnoge druge zdravstvene probleme. Opet, nekako sam bio miran kako sam dobio tu invalidninu, djeca će se moći bar prehraniti, ali nedugo nakon toga desilo se i da mi je izgorjela porodična kuća u naselju Loznice. To se desilo u januaru na temperaturi mnogo ispod nule, kad sam zajedno sa suprugom i djecom ostao na ulici. Počeli smo podstanarski život, koji traje već šest godina – kaže Dragan.
Neko bi rekao – dosta jada snašlo je Dragana i njegovu porodicu, ali tu nije bio kraj nesreći.
Stradao sam kao pješak u udesu, kada me je udario automobil. Ponovo sam dobio otvorene lomove na nozi i po drugi put bio nepokretan, ovoga puta osam mjeseci, tako da je sve išlo nagore. Od tih silnih povreda i njihovih posljedica, ove godine sam pretrpio i blaži infarkt i 24 sata bio na aparatima. Oporavio sam se od toga, ali sada su mi ljekari dijagnostikovali anginu pektoris – rekao je Protić dodajući da je sa 45 godina, iako najmlađi od invalida rada, u skoro najtežem zdravstvenom stanju.
Brojke
1999. pao sa skele, polomio obje noge, petu i skočni zglob
2002. kuća mu izgorjela do temelja, morao u podstanare
2005. auto ga udario na ulici, polomio mu obje noge
2013. doživio infarkt
Žive od 160 evra
Invalidnina mi iznosi 160 evra, a samo na stan ode 100, stvarno je tako teško sastaviti kraj s krajem. Zato i štrajkujem s ostalim invalidima rada u Bijelom Bolju. Ne odustajemo od ovog protesta do kraja i borićemo se za bolji život dok ne popadamo, jer nas u suprotnom bolje i ne čeka – poručuje Protić.
