Šok ako dete boso hoda po “hladnom parketu”, padanje majki u nesvest na samu pomisao da dete zavuče ruke u blato ili stavi u usta na pod ispalu igračku, ništa izlazak iz kuće ako je napolju hladno, pada kiša, duva vetar…
U ovom će se sigurno pronaći prosečni balkanski roditelj, naviknut da dete drži pod staklenim zvonom. Koliko je samo to pogrešno, piše “Blic“…
“Nemoj da diraš to, palo je na zemlju, sad je prljavo”, čudno je koliko je ova rečenica učestalija u bilo kojoj zapadnoj zemlji, a pogotovu što je bojazan roditelja u ovom slučaju nepotrebna, jer tako nešto ne može detetu da ugrozi zdravlje. Slično je i kada roditelji, brinući o zdravlju mališana, preteruju u pretopljavanju.
A zapravo je poznato da je najbolji način da se detetu izgradi detetu imunitet tako što mu treba dozvoliti kontakt sa većinom potencijalnih izvora zaraze – prašinom, blatom, peskom, prljavim rukama… Čuvanjem deteta u gotovo sterilnom okruženju ima za posledicu slabljenje imuniteta.
Moramo da ih očeličimo
– Današnju decu treba očeličiti. Mi smo kao mali išli bosi, roditelji nas nisu non stop preoblačili, pa čak ni kada se pokvasimo, niti su nam prali ruke čim ih uprljamo. Zapadni svet u odnosu na nas je mnogo liberalniji po ovom pitanju – priča pedijatar dr Dejan Jonev.
On kaže da današnji roditelji svju decu drže pod staklenim zvonom i da to nikako nije dobro. Normalno da roditelji žele da zaštite decu od svega što može da im šteti, naročito od bakterija koje izazivaju bolesti. Međutim, deca moraju da imaju kontakt sa bakterijama jer će jedino tako njihov imunološki sistem umeti da ih prepozna, a potom i uništi.
Primeri koji se mogu videti zimi u zemljama kao što su Švedska, Danska ili Island, za mnoge roditleje u Srbiji je nepojmnjivo. Nizovi kolica za bebe poređanih na trotoaru ispred kafića i restorana, dok napolju veje sneg ili šiba vetar, normalna je pojava u ovim zemljama.
Spavaju napolju na minisu dok šiba vetar
Dok roditelji unutra ispijaju kafe i čajeve, njihovi potomci spavaju ušuškani na temperaturama ispod nule. I kada su kod kuće, za popodnevnu bebinu dremku roditelji će kolica izneti na terasu, kako beba ne bi propustila redovno dnevno čeličenje na oštrom severnom vazduhu. Iza ove prakse stoji popularno ubeđenje da boravak na svežem vazduhu čini decu otpornijom na viruse i prehlade, a da boravak u zatvorenom prostoru, na primer vrtića, nije zdrav i povećava mogućnost zaraze.
Ovo su najčešće greške roditelja kojima želimo da ih zaštititmo, a zapravo im samo škodimo.
Pretopljavanje dece
– Prva greška koju roditelji prave jeste što bebe pretopljavaju, jer misle da su sklone prehladama. To je poptuno pogrešno. Upravo je suprotno. Bebe su osetljive na pretopljavanje. Me treba ih uvijati i dodatno pokrivati, oblačiti im čarape i stavljati kape, pogotovu ako su u kući, a porostorija u kojoj borave ne treba da bude toplija od 22 stepena. U supriotnom, može doći do oštećenja termoregulacionog sistema, zbog čega će kasnije takvo detet će biti zimogrožljivo i sklono prehladama – objašnjava dr Jonev.
Preterivanje u održavanju higijene prostora
Preterivanje u održavanju higijene može da dovede do poremećaja bebinog imuniteta i da doprinose nastanku alergija, astme i ekcema. Naravno, održavanje higijene veoma je važno, ali to ne znači da čovek treba da živi u potpuno sterilnoj sredini. Savremena sredstva za higijenu doprinela su iskorenjivanju mnogih bolesti, ali ako se preteruje u upotrebi sredstava za čišćenje, sredina u kojoj dete živi postaje “okidač” za nastanak imunoloških poremećaja.
– Iz prakse sam upoznat da mnogi roditleji greške prave upravo kada je higijena u pitanju. I tu nastaje problem, jer kako će deca da steknu imunitet ukoliko je sve oko njih sterilno. Tu se podrazumeva kada im padne nešto na pod ili kada neće decu da šalju u vrtić da ne bi bila stalno bolesna. Roditleji nikako da shvate da se na taj način stiče imunitet, jer ako se u vrtiću ne susretnu sa infekcijama, u školi će – ističe dr Jonev.
Naime, svaki put kada dete dođe u kontakt sa bakterijom ili virusom, njegov imunološki sistem počne da proizvodi antitela koja će naredni put prepoznati “uljeza” i obračunaće se sa njim. Međutim, da bi do toga došlo, bakterija mora da uđe u bebin organizam što u preterano čistoj i sterilisanoj sredini naprosto nije moguće.
Neka se igraju u blatu
Doktor kažu da razumiju roditelje koji se boje da puste dete da se isprlja i dođe u dodir sa raznim mikrobima, ali da je to ipak deo odrastanja, pa zato roditeljima preporučuju da dopuste detetu da se isprlja i na taj način ojača imuni sistem.
Zato im savetuje da puste decu da se isprljaju u blatu, i dok se nalaze napolju da im dozvole da pipnu blato, drveće, biljke, insekte. Da im dopuste da naprave pitu od blata i vode, pa i ako slučajno delić stave u usta, ne treba paničiti, jer kad jednom osete gorak ukus, neće više poželeti da to rade.
Druženje sa životinjama
Neka se beba ili nešto starije dete igraju sa psom, i ne treba ih stalno sklanjati od životinje. Ukoliko se pas redovno vodili kod veterinara, nema potrebe za brigu, a bojazni nema ni ako pas poliže dete. Istraživanja su pokazala da se na ovaj način smanjuje rizik od astme i alergija kod deteta, a i deca tako uče da vole životinje. Ne perite im ruke odmah.
Izbegavajte antibiotike
Izbegavati antibiotike kada je to moguće, jer oni ubijaju loše, ali i one dobre, potrebne bakterije. Prekomerna upotreba antibiotika može da dovede do pojave astme, alergija, gojaznosti, dijabetesa i ostalih bolesti. Ovo takođe, može da stvori otpornost loših bakterija na antibiotik, i da negativno utiče na imuni sistem deteta.
