Mlada Šveđanka se već neko vreme bavi ekološkim aktivizmom i to čini veoma uspešno. Proslavili su je pozivi đacima da štrajkuju i da ne idu na časove petkom, već umesto toga da protestuju protiv klimatskih promena, piše “Blic“.
Koliko raste njen uticaj pokazuje činjenica da je u poslednjih nekoliko meseci nju u Vatikanu primio vrhovni poglavar katoličke crkve, da su je norveški poslanici nominovali za Nobelovu nagradu za mir i da je razgovarala i sa britanskim poslanicima.
Otkako je u avgustu prošle godine počela štrajk u Stokholmu, Greta se obratila Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Evropskom parlamentu i učestvovala je na razgovorima UN održanim u Poljskoj.
Papa Franjo i Greta Tunberg – DW
Kako je počela njena bitka?
Greta Tunberg je rođena 3. januara 2003. godine, od majke operske pevačice Malene Ernman i oca glumca Svantea Tunberga, nazvanog tako po dalekom rođaku Svanteu Arhenijusu, jednom od osnivača fizičke hemije kao moderne naučne discipline.
Kako je rekla, prvi put je saznala za klimatske promene kada je imala smao osam godina i nije mogla da razume zašto se toliko malo radi u borbi prtiv njih.
Kada je imala 11 godina postala je depresivna i prestala je da govori. Utvrđeno je da ima Asperbergov sindrom (oblik autizma), opseivno kompulsivni poremećaj i selektivni mutizam. Kako je sama rekla, selektivni mutizam znači da ona govori samo kada oseća da je to potrebno, a ona je shvatila da mora da govori o klimatskim promenama. To što ima poremećaj iz spektra autizma je ona sama shvatila kao prednost jer je “skoro sve crno ili belo”.
– Osećam se kao da umirem iznutra ako ne protestujem – rekla je ona u govoru na TEDx prošlog novembra.
Štrajk
Prošle godine u avgustu je rešila da nešto preduzme. Nakon što su Švedsku zahvatile nezapamćeno visoke temperature i šumski požari, Greta je rešila da ne ide u školu već da protestuje ispred švedskog parlamenta. Roditelji su pokušavali da je ubede da prestane sa tim, drugovi je nisu podržali. Ona je sama protestovala ispred ogromne građevine, sa jednim transparentom na kojem je pisalo “Školski štrajk za klimu”. Ipak, ona je tada privukla pažnju i malo pomalo širila je svoj uticaj.
Greta Tunberg – Radio Urban FM
Preobratila roditelje
Njeni roditelji i dalje nisu baš srećni što ona propušta časove, ali je podržavaju.
– Mi poštujemo što ona želi da nešto promeni. Mogla je da sedi kod kuće i bude nesrećna ili da protestuje i bude srećna – rekao je njen otac.
Njeni roditelji su zapravo bili njeni zamorci. Otkrila je da ima izuzetne moći ubeđivanja, pa je tako naterala majku da više ne leti avionom, što je imalo ozbiljan uticaj na njenu karijeru. Njen otac je postao vegetarijanac. Pored osećaja olakšanja zbog toga što je ona sada mnogo srećnija, oni kažu da su zaista uvereni u ispravnost njenog razmišljanja.
– Tokom godina, ponestalo mi je argumenata. Ona nam je stalno prikazivala dokumentarce i čitali smo knjige zajedno. Pre toga, ja stvarno nisam imao pojma. Mislio sam da smo rešili problem sa klimom – rekao je njen otac, piše “Gardijan”.
Inspirisala proteste širom planete
Od početka ove godine u svetu su sve učestaliji protesti demonstranata koji zahtevaju od svojih vlada da učine usporavanje klimatskih promena svojim prioritetom. U Belgiji su u januaru deca bežala sa časova da bi, poput Grete, protestovala.
April su obeležile masovne demonstracije u Velikoj Britaniji i javljanje različitih aktivističkih grupa koje traže pregovore sa vladom, a neke pozivaju i na građansku neposlušnost. Hiljade demonstranata se moglo videti i u Francuskoj, Nemačkoj, Španiji. Holandiji, Kanadi,…
Nedavno Greta je prisustvovala i demonstracijama Lonodnu i u Rimu, gde se sastala i sa papom Franjom. Ona je pozvala rimokatoličkog poglavara da se pridruži borbi protiv klimatskih promena.
Favorit za Nobelovu nagradu
Zbog njenih aktivnosti, norveški poslanici su je nominovali za Nobelovu nagradu za mir. Prema podacima vodeće britanske kladionice Ledbroks, ona je trenutno glavni favorit za tu prestižnu nagradu.
Ukoliko je osvoji, postaće najmlađi laureat Nobelove nagrade za mir. Tu titulu trenutno drži pakistanska aktivistkinja Malala Jusufzai, koja je nagradu dobila 2014. godine sa 17 godina, zbog svoje borbe za obrazovanje devojčica i ženska prava.
– Predložili smo Gretu jer ako ne uradimo ništa u ovoj borbi, klimatske promene će da izazovu ratove, konflikte i dovedu do novih talasa izbeglica – rekao je za AFP poslanik Socijalističke levice Andre Ovstergard.
Kako je rekao, Greta je “stvorila pokret koji može da doprinese svetskom miru”.
