Naučnici su odredili najnižu temperaturu na kojoj prost život može da živi i razvija se. Studija objavljena u žurnalu PLoS One otkrila je da na temperaturi od -20 stepeni Celzijusa jednoćelijski organizmi dehidriraju, što ih dovodi u vitrifikovano stanje – gdje se pretvaraju u staklo i nisu u stanju da završe svoj životni ciklus.
Istraživači predlažu da, s obzirom da ispod ove temperature organizmi ne mogu da se reprodukuju, -20 stepeni celzijusa bude proglašena za najniži limit za život na Zemlji.
Naučnici su postavili jednoćelijske organizme u vodeni medijum, nakon čega su spustili temepraturu. Kako je temperatura opadala, medijum je počeo da se pretvara u led i kako su kristali leda rasli, voda unutar organizama curila je i pretvarala se u led.
Ovo je dovelo do dehidracije ćelija i potom do njihovog pretvaranja u staklo. Kada se ćelije pretvore u staklo, naučnici je više ne smatraju živom pošto nije u stanju da se razmnožava. Međutim, ćelije mogu biti oživljene kada se temperatura ponovo povisi.
„Ono što je interesantno u vezi sa vitrifikacijom je to da će ćelija preživjeti, što se ne bi desilo da se smrzla. Ukoliko se interno smrznete, vi umirete. Međutim, ukoliko možete da postignete kontrolisanu vitrifikaciju, možete da preživite. Kada se ćelija vitrifikuje, ona može da preživi i znatno niže temperature, ali ne može ništa da radi dok se ne ugrije“, tvrdi profesor Endrju Klark.
Kompleksniji organizmi mogu da prežive niže temperature zato što su u stanju da kontrolišu stanje u ćelijama do određene mjere.
„Drveće, životinje i insekti mogu da kontrolišu tečnost koja okružuje njihove interne ćelije. Kod ljudi, to su krv i limfa“, dodaje Klark.
Ovo otkriće takođe objašnjava zašto smrzavanje hrane uspijeva – većina zamrzivača radi na temperaturi od -20 stepeni Celzijusa što onemogućava bakterije i buđ da se množe i tako pokvare hranu.
