Britani je početkom meseca objavila da će oduzeti sebi život lekovima prvog novembra, pre nego što simptomi agresivnog tumara na mozgu postanu nepodnošljivi. Tada je naglasila da jako voli da putuje, i da joj je jedna od velikih želja da poseti Veliki kanjon. Zahvaljujući “dobroti Amerikanaca širom zemlje koji su se potrudili da joj se ova želja ostvari”, kako kaže, uspela je da do tamo ode sa mužem, majkom i očuhom, i to svega nekoliko dana pre nego što će okončati svoj život.
– Kanjoj oduzima dah koliko je lep, a ja sam dobila priliku da uživam u dve stvari koje najviše volim: u prirodi i porodici – napisala je ona na svom sajtu.
Nesrećna Britani je očigledno uživala u ovom putovanju, jer na slikama ne skida osmeh sa lica. Grleći se sa majkom, očuhom i mužem Denom, Britani deluje jako srećno na slikama. Ali, samo dan kasnije – doživela je najgori napad do sada.
– Nažalost, nemoguće je zaboraviti da imam rak. Ozbiljne glavobolje i bol u vratu nikada ne nestaju, a nažalost sledećeg jutra imala sam nagori napad do sada. Govor mi je prilično dugo bio paralizovan nakon što sam se osvestila, i osećaj nesvestice se nastavio tokom celog dana – piše Britani na svom sajtu.
Ona završava naglašavajući da je sada shvatila da je njen život imao cilj, a to je borba za prava “svakog Amerikanca koji je smrtno bolestan da umre sa dostojanstvom”. Naime, samo je u četiri države zakonom dozvoljeno samoubistvo u ovakvim slučajevima, i tada pacijentima lekari prepisuju smrtonosne lekove – koje mogu da popiju kada i ako požele. Da bi mogla to da uradi, Britani se preselila u Oregon. Sada se bori da to pravo imaju svi koji imaju smrtonosnu bolest.
– Moja tuga se koncentriše oko činjenice da sam mnogo želela da imam porodicu. Iza sebe nešto ostavljate baš putem dece. Ali, shvatila sam da i na ovaj način ostavljam nešto iza sebe, i uopšte se ne stidim da se moje ime povezuje sa nečim u šta zaista verujem – rekla je Britani za CBS.
– Ne želim da umrem. Ako neko želi da mi da lek koji će me izlečiti i koji će mi pružiti šansu da imam decu sa svojim mužem, uzeću ga rado – objašnjava Mejnard. Ona se sa svojom majkom Debi dogovorila da će se, ako Debi ode na Maču Pikču nakon što Britani umre, njih dve ponovo sresti i da će je duh njene ćerke čekati među glađevinama Inka.
Iako je majci i mužu bila teško da prihvate Britaninu odluku, oni je sada u potpunosti razumeju i podržavaju. Den je posebno tužan što neće moći da provede ostatak života sa ženom koju voli, a koju je oženio tek pre godinu dana.
– To je bio plan, zar ne? Ali istina je da je od kvantiteta mnogo bitniji kvalitet života -objašnjava Den.
Britani se nada da će uzeti lekove u nedelju, okružena porodicom i najbližim prijateljima.
