Ustavni sud Kosova je doneo odluku. Mogao je i ranije da ukaže na ono sa čim nas je upoznao 28. maja 2020. godine. Ono što je proizvod te odluke, definitivno će ubuduće biti putokaz svakoj političkoj stranci ili predizbornoj koaliciji koja će pobediti na izborima, da ako ne ume da pregovara za formiranje vlade, džaba je pobedila, ocenjuje direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa Fatmir Šeholi.
Ja tu vidim upravo, u tim pregovorima koji će se desiti između pobednika i bilo koje druge političke stranke koja se uključuje u pregovore za formiranje vlade, najveći stepen demokratije, jer demokratija je i sam čin pregovora i način kako se može stići do cilja realnim pristupom.
Novu Vladu Kosova u pokušaju, koja treba da bude izglasana u Skupštini Kosova čekaju, kao nikada do sada, veliki izazovi. Izazov je ukidanje svih barijera sa Srbijom (veoma nepopularna odluka), hitan nastavak dijaloga sa Srbijom, balansiranje pristupa između EU i SAD oko dijaloga sa Srbijom.
Izazovi su i pokušaj preporoda privrede nakon pandemije kovid-19, pokušaj da, posle dve godine, Kosovo dobije bar jedno priznanje od zemalja koje nisu priznale nezavisnost, razmatranje svake neustavne i nezakonske odluke vlade Aljbina Kurtija i donošenje odluka koje pobijaju njegove odluke o imenovanju odbora, direktora i slično u javnim preduzećima.
Suočavanje sa energetskom situacijom, odnosno pokušaj da se kompanija “Contur Global” vrati na tržiste Kosova biće izazov za novu kosovsku vladu a suočiće se i sa problemom oko milijardskog projekta za auto-put Priština-Klina-Peć-Đakovica.
Vlada Avdulaha Hotija suočiće se sa sprovođenjem odluke Ustavnog suda oko zemljišta manastira Visoki Dečani ali i sa protestima Samoopredeljenja koji traže nove parlamentarne izbore.
Ima još mnogo izazova s’ kojim će se suočiti vlada koja treba da se formira na čelu sa prof. dr Avdulahom Hotijem.
Šta bi moglo da pomogne vladi da se “drži na nogama”?
Nekoliko stvari. Da se odmah Kosovu omogući liberalizacija viza, da Kosovo dobije finansijsku inekciju od strane međunarodnih donatora, koja bi nakon pandemije pomogla da Kosovo ne postane “bure baruta” zbog nezaposlenosti.
Okončanje dijaloga sa Srbijom, iako sam ja veoma skeptičan da će se naći neko rešenje koje će moći da zadovolji Kosovo, Srbiju, EU i SAD dugoročno gledano, moglo bi da pomogne budućoj kosovskoj vladi.
Sledećoj Vladi Kosova moglo bi da pomogne da opstane, da Kosovo prizna pet zemalja EU koje ga još uvek nisu priznale, ali i učlanjenje Kosova u UN.
Zasigurno, ima još mnogo šta treba da se desi kako bi vlada u pokušaju formiranja mogla da završi celi četvorogodišnji mandat, ali bi tih pet tačaka omogućilo da malo lakše diše.
Ne treba zanemariti da kada dođe trenutak biranja predsednika Kosova (april 2021.) moguće je “mešanje karata” kako bi vlada uspela da nastavi sa radom, jer u suprotnom ako ne bude dogovora o predsedniku Kosova, onda je neizbežno da već za devet meseci Kosovo ide na vanredne parlamentarne izbore.
U celokupnoj ovoj situaciji jedini politički subjekat koji će najstabilnije i bez stresa dočekati svaki mogući vid dešavanja je Srpska lista, koja zahvaljujući izuzetnoj organizovanosti svojih političkih struktura je postala neizbežan politički faktor.
Kao poslednje, ali ne manje važno, treba apostrofirati i medijski pristup svemu što se dešava i što će se desiti.
U tom smislu, iako je dugo najavljivano, ali novom vladom će se stanje dramatično promeniti (nadam se pozitivnim pristupom) pogotovo na kanalu na srpskom jeziku RTK 2, gde treba izabrati novog direktora i primeniti totalno novi pristup načinu ophođenja prema obaveštavanju srpskog življa na Kosovu obzirom da ulazimo u fazu okončanja dijaloga Kosova i Srbije.
RTK 2 trebaju profesionalci, ljudi koji će učiniti da Srbi na Kosovu pre svega budu objektivno i blagovremeno obavešteni.
U tom smislu i mi kao Instititut za afirmaciju međuetnickih odnosa ćemo podići glas kako bi ukazali na korekcije rada tog kanala koji je Javni servis Kosova.
Piše: Fatmir Šeholi,
Direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa
