Fisnik Kumnova je početkom 2017. godine sa suprugom Dafinom napustio rodni grad, Mitrovicu, i bolji život potražio u Kanadi. U intervjuu koji je tada dao za Radio Slobodna Evropa, ovaj diplomirani ekonomista čija supruga ima diplomu međunarodnog menadžmenta, kazao je da Kosovo napušta zbog socio-ekonomske situacije i nedostatka posla. Kratkoročni projekti nisu nagoveštavali sigurnu budućnost.
Preko jednog kanadskog programa koji traga za kvalifikovanim osobama uspeo je da sebi obezbedi posao još pre nego što je stigao u Kanadu, a isti slučaj bio je i sa njegovom suprugom.
Trenutno se nalazi na odmoru na Kosovu i za RSE kaže da je prvog dana kada je stigao u Vankuver osetio šta znači biti u razvijenom društvu po pitanju tehnologije, obrazovanja, zdravstva i jasne perspektive. Prvi kontakt sa Kanađanima, njihovo prvo “dobrodošao” na aerodromu govori mnogo o tom društvu i ostavlja prijatan prvi utisak, dodaje.
“U Kanadi nema rodne, rasne, verske diskriminacije i ti koncepti koji postoje na Balkanu, tamo se ne primećuju, pa se čak i ne tolerišu. Kanađani pripadaju različitim etničkim grupama, žive svi zajedno i rade na ‘zajedničkom dobru’ gde svi imaju korist od zajedničkog rada. To je Kanada koju sam upoznao prvih meseci kada sam tamo otišao”, kaže Fisnik u razgovoru za RSE.
“Najvažnije tamo je da si profesionalac, da si pravedan, da poseduješ znanje koje tvrdiš da poseduješ. Nisam nimalo razočaran, svakodnevno se čudim novim mogućnostima koje se pružaju”, dodao je on.
Odmah po dolasku u Kanadu počeo je da radi u lokalnoj kompaniji kao menadžer za razvoj biznisa, a pre dolaska na godišnji odmor na Kosovo zaposlio se na prestižnom kanadskom Simon Fraser univerzitetu. Istovremeno, završava master studije na Royal Roads Unviersity. Kanadska vlada mu je u sklopu paketa pomoći mladim imigrantima pružila grant kako bi sebi osigurao licencu za menadžera projekta koja je, kako navodi, jako tražena u Kanadi.
Njegova supruga Dafina radi part-time i istovremeno studira računovodstvo i planira da kasnije dobije dozvolu kao profesionalni računovođa. Kako ističe, poteškoća u Kanadi ima i različite su prirode.
“Osobe koje žele da se integrišu u društvo moraju da znaju dobro engleski jezik kako bi se integrisali u kanadsku kulturu, jer se ona razlikuje od evropske ili severnoameričke. Oni imaju jedinstveniju kulturu rada i poslovanja i stoga je važno da se prilagodimo kriterijumima, vrednostima i načinu na koji oni komuniciraju i posluju na dnevnoj osnovi. Na mom prvom radnom mestu naučio sam ‘pravila igre’ i onda sam išao dalje na osnovu naučenih lekcija”, kaže Fisnik.
“Jako je važno”, dodaje, “da imate samopouzdanja, strpljenja i podršku partnera ili porodice koja je ovde ali i društvo koje tamo stvorite. Ljudi koji poznaju jezik, kulturu, trude se da pruže nešto tom društvu, i to je jako važno da se primeti – da se trudite – onda postoje mogućnosti da uspete.”
Fisnik kaže da ono što je najteže jeste čežnja za porodicom koja je konstantna, ali da olakšava to što ima dragih ljudi i poznanika u Kanadi koji su uvek tu kada je potrebno. Kaže da je albanska zajednica organizovana, ali ne na toliko zadovoljavajućem nivou. Ipak, pomažu jedni drugima i razmenjuju informacije.
“Naša trenutna poseta ovde i plan da ponovo sutra i porodicu dovedemo u posetu dokaz je te naše velike čežnje za Kosovom i porodicom”, kaže.
Ipak, Fisnik je primetio da kada je napustio Kosovo nisu bile prisutne teme o podeli zemlje ili graničnoj liniji, na šta je sada naišao i što ga zabrinjava. Kaže da je perspektiva za mlade i dalje bleda te da mu je žao zbog toga.
Na pitanje gde sebe vidi za 10 ili 20 godina, Fisnik odgovara:
“Nadam se da ću imati uspešnu karijeru, i da ću moći da pomognem Kosovu mnogo više iz inostranstva, nego što sam mogao to da učinim ovde.”
