Za mnoge Kosovare je odluka o učešću u ratu u Siriji naišla na pokajanje. Uglavnom su bile društvene mreže koje su ih navodile na tako nešto.
Ima i onih koji su se razočarali po povratku iz Sirije ili Iraka. Neki sada žele da doprinesu miru i tome da više niko sa Kosova ne krene na taj put.
Liridon Kabashi je jedan od njih. Zbog njegove odluke da ode na strano ratište, Osnovni sud u Uroševcu ga je osudio na tri godine. Trenutno je u iščekivanju odluke Apelacionog suda oko dobijene kazne.
„U Siriji sam boravio od septembra 2013. do decembra iste godine. Otišao sam iz humanih razloga. Nakon odgledanih video snimaka odlučio sam da se solidarišem sa sirijskim narodom. Ali, kad sam tamo stigao, video sam da nešto nije u redu, nisam shvatio gdhe sam, u kojoj organizaciji i odlučio sam da se vratim“, navodi on.
Liridon se sada pridružio Institutu za integraciju, bezbjednost i deradikalizaciju, koji upravo ima to i za cilj, da pomogne reintegraciju osoba koje su se vratile iz Sirije, ali i da podigne svijest kod onih koji eventualno misle da krenu na taj put.
„Shvativši realnost u Siriji i dezinformacije koje kruže mislimo da putem različitih projekata spriječimo radikalizaciju i saopštimo šta je ono što ih tamo čeka. Da kažemo da se tamo ne vodi sveti rat, već veoma loš rat“, kaže on.
Sjedište Instituta za integraciju, bezbjednost i deradikalizaciju je u Prištini, u blizini kancelarije Direktorata protiv terorizma Policije Kosova i licenciran je aprila 2016. godine.
Institut broji sedam članova, od kojih su njih četvoro stručnjaci iz različitih oblasti kao što su ekonomija, bezbjednost, integracija, a tu je i psiholog.
Osnovao ga je Albert Berisha, bivši učesnik rata u Siriji, koji se potom razočarao iskustvom i vratio.
Navodi da je ideja ovog instituta je bila da se pomogne ostalima da ne dožive ono što se njima desilo.
„Mislim da smo mi zaslužni da se bavimo ovim upravo zato što smo mi bili direktni učesnici svega – od odlaska u Siriju, povratka, hapšenja, suđenja, medijskog progona i stigmatizacije u društvu. Mislim da mi bolje shvatamo stanje onih koji su bili kao i mi. Smatramo da smo prave osobe za tako nešto jer govorimo istim jezikom, osjećamo njihovu bol, i vjerujemo da ćemo stvoriti razumijevanje kako bi došlo do deradikalizacije“, kaže Berisha.
On dodaje da je u kontaktu sa porodicama pojedinaca koji se trenutno nalaze u Siriji ili Iraku i od kojih će da traži da se vrate i reintegrišu u društvo.
I Berisha je zbog učešća u ratu osuđen na tri ipo godine zatvora, te sada i on čeka na odluku Apelacionog suda o njegovoj kazni.
On smatra da zatvor i nasilne mjere nisu rješenje za one koji su bili u Siriji ili Iraku.
„Nadam se da nećemo da budemo kažnjeni zato što smo napravili grešku, i tu grešku sada pokušavamo da ispravimo. Pokušavamo da budemo korisni ostalima, i sigurni smo da naš doprinos može biti veći ovako nego iz zatvora“, smatra Berisha.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Vlade Kosova je upoznato sa tim da su Institut otvorila lica koja su u sudskom procesu. Zamjenik ministra Valdet Hoxha, u izjavi za RSE izrazio je uvjerenje da su nadležne institucije prilikom licenciranja ovog instituta bile oprezne.
„Mjere protiv njih (povratnika iz Sirije koji su u sudskim procedurama) poduzimaju se na osnovu zakona i trebaju da se poštuju, kao i njihova prava. Što se ovog slučaja tiče, imamo saznanja da je on iskoristio pravo žalbe i dok se ne iscrpe sve mogućnosti u sudskom postupku i nemamo konačnu odluku, on se ne može smatrati kažnjenim. Iz tog razloga mislim da su mu nadležni i izdali licencu za otvaranje NVO“, navodi on.
U borbama u Siriji ili Iraku učestvovalo je više od 300 osoba sa Kosova. To je natjeralo Kosovo da usvoji Zakon o zabrani učešća u stranim konfliktima. Policija Kosova otvorila je niz istraga, nekoliko njih je uhapšeno, a 35 je osuđeno. Kosovske vlasti su ocjenile da su postigle veliki napredak u borbi protiv terorizma i vjerskog radikalizma.
Od septembra prošle godine do septembra ove godine nije zabilježen ni jedan slučaj odlaska Kosovara u Siriju ili Irak. Međutim, MUP Kosova je saopštio da je nedavno evidentirano šest slučajeva polaska kosovskih građana prema tim zemljama.
RSE
