Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je za RSE izjavio da će otvoriti dijalog o budućnosti Srbije koji će trajati nekoliko mjeseci i u kome očekuje učešće ne samo političkih partija, već i nevladinog sektora, crkvenih zajednica, građana… Tema će biti ne samo Kosovo, već i Ustav i odnosi u regionu. Vučić pojašnjava i šta znače njegove riječi u govoru nakon polaganja predsedničke zakletve, da se treba odreći mitskog pristupa Kosovu.
RSE je pitao akademike i predstavnike civilnog sektora o čemu bi i da li bi učestvovali u najavljenom dijalogu.
Na pitanje novinara RSE da li najava dijaloga i oslobađanja od mitskog pristupa Kosovu znači da će Srbija uskoro donijeti neke važne odluke, predsjednik Vučić je odgovorio da je iza riječi o mitskom pristupu nastavak rečenice u kome se kaže “kao i olakog davanja nečega što mi pripada”.
Zatim predsjednik Srbije objašnjava: “Mislim da tu raspravu hrabro otvorim, bez obzira što znam da će da se opet pojave neki geniji koji će da mi drže tablu ‘izdajnik’, a ja želim da otvorimo društveni dijalog koji će da traje tri mjeseca, šest mjeseci… I o Ustavu i o našem odnosu prema Kosovu i Metohiji, i o našem odnosu prema regionu itd, da vidimo kakva je naša politika i gdje vidimo Srbiju”.
Aleksandar Vučić kaže da će otvoriti dijalog i sa političkim strankama, sa političkim predstavnicima, sa vjerskim zajednicima, civilnim društvom, nevladinim sektorom, sa svima.
Unutrašnji dijalog u Srbiji o Kosovu je potreban, potvrđuju sagovornici RSE, akademici i predstavnici nevladinog sektora koji odmah ističu sa kim ne bi seli za sto i o kojim temama nema razgovora.
Akademik Dušan Teodorović ističe da govori u svoje lično ime, jer se u Pokretu Saše Jankovića o tome nije razgovaralo. Kaže da je spreman da sa svim relevantnim ljudima, strankama, pokretima, građanima razgovara o bilo kojoj temi, ali ne i sa Vučićem. To je, kaže, njegova demarkaciona linija.
“Tu sam isključiv jer mislim da je on veliki krivac za ovo što nam se danas dešava”, objašnjava Teodorović.
Drugi akademik sa kojim smo razgovorali, dramski pisac Dušan Kovačević, na pitanje da li misli da bi tema unutrašnjeg dijaloga trebalo da bude priznavanje nezavisnosti Kosova, odgovara bez dileme: “Ne bih nikada seo sa ljudima koji kažu da je to albanska teritorija, da je bila i da će biti ubuduće. Nikada ne bih”.
А na pitanje da li je mitski diskurs iskaz “Kosovo je kolevka srpstva, ako se izgubi Kosovo nema više Srba, nema više Srbije”, Kovačević odgovara: “To je rečeno kao metafora, ali u suštini ako se izgubi Kosovo, ako Kosovo sa svim svojim nasleđem bude albansko, onda je to tačno”.
Kovačević je, inače, za unutrašnji dijalog jer cilj ove i svake druge vlade treba da bude – nikada više rat.
Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku iskazuje sumnju da će do ozbiljnog dijaloga uopšte doći, mada ne otklanja sasvim mogućnost da je namera predsednika priprema za donošenje nekih teških odluka o Kosovu.
Oni koji malo više očekuju, oni su protumačili da je on praktično najavio da će nezavisnost Kosova biti jedna od tema.
Drugi misle da je to za spoljnu upotrebu, namenjenu stranim partnerima, kaže Popović.
“Ja teško mogu da poverujem da je on u stanju da inicira i da sprovede ozbiljan unutardruštveni dijalog i da je ova poruka eventualno u funkciji pripreme njegovog biračkog tela na nešto hrabriju politiku povodom Kosova. Ja ozbiljan dijalog, na žalost, ne očekujem”, tvrdi Dragan Popović.
Antropolog Ivan Čolović koji se u svojim naučnim i publicističkim radovima bavi kosovskim mitom, skreće pažnju na reči predsednika Vučića kojim je on već omeđio dijalog.
“Odmah je postavio uslov da učesnici tog dijaloga imaju da poštuju Ustav Srbije. A, kao što znamo, u tom Ustavu je i dalje ona famozna Preambula o Kosovu. Dakle, u najavljenom dijalogu neće moći da učestvuju oni koji se sa tom Preambulom ne slažu. Dakle, oni koji misle da bi pravi, otvoreni dijalog koji bi otvorio novu stranicu srpske rasprave o Kosovu, mogao početi brisanjem Preambule iz Ustava. Tu je i tekst zakletve koji je novi predsednik pročitao i taj tekst unapred ograničava dijalog o Kosovu, jer je i u ovoj zakletvi prva i najvažnija vrednost, najvažnija svetinja – Kosovo, kao srpska teritorija”, ocenjuje Čolović.
Ivan Čolović kaže da on praktično već godinama učestvuje u dijalogu o Kosovu publikujući svoje radove. U tom dijalogu nema ograničenja o čemu se sme, a o čemu ne sme razgovarati.
I zaista, tema o takozvanom priznavanju faktičkog stanja (čitaj: države Kosovo), ma koliko bila politički nekurentna, prisutna je, čak i u srpskom parlamentu.
Liberalno demokratska partija Čedomira Jovanovića (LDP) je bez kalkulacije davno saopštila svoj stav o tome da treba priznati nezavisno Kosovo.
Za sad se ne zna koje to “teške odluke” novi predsednik sprema najavljujući ustavne reforme i dijalog o Kosovu.
