Nova pravila o izdavanju viza za prostor Šengena važe od 2. februara. Takse su povećane sa 60 na 80 evra, omogućeno je ranije apliciranje, kao i lakše dobijanje viza za više ulazaka. Na evropskom putu su pred novoformiranom vladom veliki izazovi, pre svih rešavanje pitanja korupcije, smatraju naši sagovornici.
Nova pravila za izdavanje vize odnose se na kraće boravke u prostoru Šengena koji pokriva 22 zemlje članice Evropske unije i četiri zemlje van nje. Trenutno su stanovništvu 105 zemalja i entiteta širom sveta potrebne vize za ulazak i kraći boravak u prostoru Šengena. U Evropskoj komisiji navode da će nova pravila u sistemu Šengena olakšati putovanja i poslovanja milionima legalnih putnika i istovremeno doprineti smanjenju rizika od nelegalne migracije, odnosno podići bezbednost EU. Kada je reč o novim pravilima, profesor Evropskog prava Avni Mazreku smatra da se ova pravila odnose uglavnom na bezbednost ljudi i njihovo kretanje unutar Šengen zone.
“Kosovo je još uvek najsiromasnija evropska zemlja i potreba građana za šengen vizom je velika. Imajuci u vidu koliko ljudi sa Kosova boravi tamo i koliko planira da putuje, što je dodatni teret slobodnom kretanju ljudi. .. Imajući u vidu da 5 država nije priznalo Kosovo, odlučivanje je uvek kompleksnije , što se vidi i na primeru vizne liberalizacije, sa Kosovom je odlučivanje bilo drugačije“, poručio je Mazreku.
Građani Kosova godinama unazad imaju problema sa putnim ispravama.
“Naravno da nije dobra vest da su cene veće nego što su bile ranije, ali se postavlja pitanje šta se dešava sa pasošima koordinacione uprave, zato što i dalje postoje pasoši koji se tiču konkretno stanovnika Kosova, koji ne mogu da imaju bezvizne pasoše kao ostali građani Srbije, tako da bi to trebalo da bude prioritetnije pitanje rešavanje tog problema za građane, pre nego ubrzavanje procedura za vađenje viza za građane sa ovakvim pasošima”, rekla je direktorka Nove društvene inicijative, Jovana Radosavljević.
Iako je do sada ispunilo sve konkretne zahteve, Kosovu je još uvek uskraćena vizna liberalizacija.
Kosovo je imalo dvostruko više zahteva od ostalih država, dva zadnja se odnose na demarkaciju sa Crnom Gorom i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Evropska komisija je preporučila da Kosovo dobije viznu liberalizaciju, što se nije dogodilo jer nekoliko država unutar Unije nije bilo za to“, rekla je Violeta Hadžoli iz Kosovskog demokratskog instituta.
Naši sagovornici smatraju da će se novoformirana vlada, na čelu sa Aljbinom Kurtijem, u narednom periodu baviti i pitanjima vizne liberalizacije i slobode kretanja.
“Mislim da će nova Vlada biti posvećena ovome pitanju, koje je veoma važno za građane Kosova, da preduzme korake u borbi borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala , kako bi Kosovo, poput ostalih zemalja u regionu, dobilo viznu liberalizaciju“, kaže Violeta Hadžoli.
“U interesu svake Vlade je da se građani Kosova kreću slobodno. To se neće promeniti puno, jer što se tiče zahteva postavljenih od Evropske unije, Evropska komisija je rekla da su ti zahtevi ispunjeni. Rešavanje ovog pitanja je na institucijama Evropske unije. Poznato je da se odluka o vizama donosi po sistemu 55% država mora glasati za liberalizaciju, što je 65% građana EU za tu odluku“, poručio je profesor Avni Mazreku.
“Što se tiče Kosova i vizne liberalizacije mislim da se nalazimo u trenutku kada su šanse poboljšane za dobijanje vizne liberalizacije za Kosovo, iako je glavni kriterijum za to i od strane Evropske unije da je u pitanju korupcija kao najveći problem”, rekla je direktorka Nove društvene inicijative, Jovana Radosavljević.
Portparol Evropske komsije Ana Pisonero je poručila da će nova Vlada Kosova na putu ka Evropskoj uniji morati da nastavi sa reformama, dodajući da je za napredak ključna i normalizacija odnosa Beograda i Prištine. I visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Žozep Borel pozdravio je formiranje nove kosovske vlade i istakao da ne postoji alternativa skorijem nastavku pregovora o normalizaciji Beograda i Prištine.
