Ričard Grenel, čovek sklon uvredljivim i zajedljivim tvitovima, privremeno upravlja obaveštajnim agencijama. Na toj poziciji bi mogao da se zadrži neko vreme.
Za jednog diplomatu, Ričard Grenel ima izvanrednu istoriju nediplomatskog ponašanja.
Kada pre nekoliko godina nije dobio posao u jednoj globalnoj banci, reagovao je nizom gnevnih mejlova. Nezadovoljan poslom portparola za spoljnu politiku u predsedničkoj kampanji Mita Romnija 2012. godine, dao je ostavku iznoseći čitav niz optužbi.
Njegov agresivan pristup toliko zna da pogodi u živac da ga je jedna visoka zvaničnica u Obaminoj administraciji, Suzan Rajs (Susan E. Rice), nedavno nazvala „jednim od najgroznijih, najnepoštenijih ljudi koje sam ikad srela“, dok su neki nemački političari zahtevali da se povuče sa funkcije ambasadora Sjedinjenih Država u Berlinu. Grenelova karijera izgrađena je na odnosima sa medijima, ali njegovi Tviter napadi na novinare naterali su neke od njih da ga otprate ili da preskaču njegove konferencije za medije.
Pompezna upornost i razmetljivo traženje pažnje mogu biti problematične osobine kod nekih poslodavaca, ali one su pomogle Grenelu da ubrza svoje napredovanje u vladi predsednika Trampa.
Predsednik ga je 2017. godine imenovao za ambasadora u Nemačkoj – poziciju koju je gospodin Grenel iskoristio da proširi svoj brend borbenog konzervativizma i predstavi se kao otvoreni Trampov pristalica. Predsednik je prošlog meseca načinio gospodina Grenela najmoćnijim špijunskim majstorom na svetu, kada ga je imenovao za vršioca dužnosti direktora američkih nacionalnih obaveštajnih službi – koji nadgleda Centralnu obaveštajnu agenciju, Agenciju za nacionalnu bezbednost i 15 drugih odeljenja. Grenel je najmanje iskusna, a najotvorenije politički izložena osoba koja je ikada bila na toj funkciji.
Gospodin Tramp je u petak najavio da će imenovati Džona Retklifa (John Ratcliff), republikanca iz Teksasa, za stalnog direktora – i tako birajući osobu za koju su republikanci prošlog leta u Senatu rekli da nije kvalifikovana. Prema saveznom Zakonu o reformi slobodnih radnih mesta, mandat gospodina Grenela kao vršioca dužnosti direktora može biti produžen van prvobitnog zakonski predviđenog roka – 11. marta, dok se sa nominacijom gospodina Retklifa ide napred. Ukoliko Senat blokira nominaciju gospodina Retklifa, mandat gospodina Grenela mogao bi da se produži.
Grenel je u početku govorio da će se vratiti u Berlin na mesto ambasadora nakon što se potvrdi stalni direktor. Ali ove nedelje rekao je konzervativnom Dejli Vajr-u (Daily Wire) da namerava da podnese ostavku na mesto ambasadora čim bude potvrđeno da će Retklif i preuzeti funkciju – ishod koji nije toliko siguran.
Napredovanje gospodina Grenela pozdravili su saveznici koji ga vide kao otelovljenje napora gospodina Trampa da uzdrma evropsku diplomatiju i preseče ono što predsednik vidi kao „duboku državnu“ opoziciju njegovoj agendi koja glasi: „Amerika je na prvom mestu“.
„Stvarno se divim tome kako je Rik bio pravi aktivista i zagovornik time što je isticao američku spoljnu politiku u Nemačkoj, a imali smo plašljive ambasadore koji su se pokoravali Nemačkoj“, rekao je Kristofer Burnam (Christopher Burnham), iskusni diplomata koji je Grenela nazvao „izuzetno talentovanim i pronicljivim“.
Drugi su manje darežljivi.
„Jedan od poslova obaveštajne službe je da posmatra stvari nepristrasno, gotovo klinički“, rekao je Džon Meklohlin (John E. McLaughlin), koji je bio zamenik direktora i vršilac dužnosti direktora C.I.A. za vreme Klintonove i Bušove (George W. Bush) vlade. „Izabrati nekoga ko je sklon tome da samo podrži vaše stavove ili koji stupa na funkciju sa istim mentalnim modelom koji vi imate nije ni fer ni mudro.“
Pedesettrogodišnji Grenel je odrastao u Dženisonu u državi Mičigen, u porodici evangelističkih hrišćana. Pohađao je univerzitet „Evangel“, hrišćanski koledž, a magistrirao u Školi za državnu upravu „Džon F. Kenedi“ na Harvard univerzitetu.
Nakon diplomiranja, bavio se poslovima iz polja političke komunikacije u Kaliforniji i Njujorku i na Kapitol Hilu. Zatim se 2001. godine pridružio misiji Sjedinjenih Država u Ujedinjenim nacijama na mestu portparola.
U UN-u je tokom Bušove administracije radio za četiri američka ambasadora, uključujući Džona Boltona (John R. Bolton), koji je zatim preuzeo funkciju Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost. Gospodin Grenel često je bio prisutan kada su se vodile političke rasprave i bio je uključen u pitanja nacionalne bezbednosti koja su preokupirala administraciju nakon terorističkih napada 11. septembra 2001.
Razvio je bliske, često problematične odnose sa novinarima, javno kritikujući one koji mu se nisu dopadali i pružajući informacije onima koji jesu.
Kada je Barak Obama 2008. godine izabran za predsednika, gospodin Grenel se prijavio za posao za odnose sa javnošću u „Deutsche Asset Management“ u Njujorku, pritom koristeći svoje republikanske veze.
Intervjui za posao gospodina Grenela završili su se loše, navode dvoje ljudi koji su upoznati sa tim. Suočavajući se sa odbijanjem, poslao je mejlove prepune besa rukovodiocima „Deutsche“ kompanije sa njegovog Blackberry-ja, navodi Mark Grumbridž (Mark Groombridge), koji je bio viši savetnik gospodina Boltona u Ujedinjenim nacijama.
Gospodin Grumbridž ga je upozorio da prestane sa tim.
„Mogu da razumem Rikove probleme, ali priklanjam se filozofiji da ne treba stvarati neprijatelje i bespotrebno rušiti mostove“, rekao je gospodin Grumbridž.
Grenel se preselio u Južnu Kaliforniju, gde je radio kao portparol na iznajmljivanje. Proširio je svoj medijski profil, kritikujući demokrate i novinare toliko često i tako neprijateljski da su ga neki blokirali ili otpratili na Tviteru.
Postao je saradnik za Foks Njuz, koji mu je platio 80.000 dolara u periodu od skoro dve godine pre nego što je imenovan za ambasadora u Nemačkoj, a pridružio se i odboru konzervativnog časopisa Njuzmaks, koji mu je u tom periodu platio 13.000 dolara – stoji u njegovom izveštaju o ličnim finansijama.
Kada je gospodin Obama 2012. godine imenovao gospođu Rajs, tada ambasadorku UN-a, za državnu sekretarku, Grenel se pridružio pokušajima da se onemogući njena potvrda o imenovanju tako što je novinarima ukazivao na njenu podršku predsedniku Ruande, Paulu Kagameu, koji je aktivno sponzorisao nasilje u susednoj zemlji – Demokratskoj Republici Kongo. Gospodin Obama je kasnije imenovao gospođu Rajs za svog savetnika za nacionalnu bezbednost, a gospođa Rajs i gospodin Grenel su od tada u svađi.
„Problem nije samo u tome što Rik Grenel nije pripremljen, što nema pozadinu, nema znanje za direktora nacionalnih službi“, rekla je gospođa Rajs nakon što je gospodin Tramp postavio Grenela na mesto vršioca dužnosti direktora nacionalnih obaveštajnih službi. Ona ga je zatim nazvala gadnim i nepoštenim.
Njegovo unapređenje – da nadgleda američke obaveštajne službe – stavilo je pažnju javnosti na njegov rad u privatnom sektoru.
Tokom izbora održanih 2016., „Restoration PAC“ – koji je najveću donaciju u iznosu od 3,75 miliona dolara dobio od konzervativnog megadonora Dika Uihlejna (Dick Uihlein) – objavio je da je platio gospodina Grenela „da pomogne u formulisanju sadržaja.“ U to vreme, odbor za političku akciju emitovao je oglase, dok je jedan od takvih oglasa optuživao Hilari Klinton da laže o napadu na diplomatsku bazu u Bengaziju u Libiji iz 2012. godine u kojem je poginulo četvoro Amerikanaca.
Grenel je takođe – na sada već ugašenom sajtu – tvrdio da je, između ostalog, sarađivao sa klijentima sa sedištem u Kini, Demokratskoj Republici Kongo, Iranu, Kazahstanu i Somaliji.
Demokrate se sada pitaju da li je on bio u potpunosti iskren u izveštajima o svojim finansijama i da li neki njegovi poslovi nisu bili u skladu sa Zakonom o registraciji stranih agenata (FARA).
Senator Čak Šumer (Chuck Schumer), njujorški demokrata i vođa manjina (opozicije), prošlog meseca pozvao je Ministarstvo pravde da istraži da li je trebalo, u okviru FARA-e, obelodaniti napore gospodina Grenela da govori u prilog stranim interesima.
„Svaka ilegalna aktivnost očigledno bi učinila nemogućim da on obavlja funkciju direktora nacionalnih obaveštajnih službi ili da bude na bilo kojem drugom položaju od javnog značaja“, napisao je gospodin Šumer u pismu ovom ministarstvu.
Grenel je u autorskim tekstovima branio Vladimira Plahotniuca, moldavskog oligarha i političara, opisujuću navode o njegovoj korupciji i korupciji njegove političke stranke kao rusku propagandu, o čemu je prvi put izvestila ProPublica. Gospodin Plahotniuc je pobegao iz Moldavije prošle godine, a Stejt Department ga je januara meseca osudio.
Gospodin Grenel u svom ličnom finansijskom izveštaju nije naveo da ima prihode od gospodina Plahotniuca ili isplate iz Moldavije. Ali otkrio je da je konsultantsku firmu koju je osnovao, „Capitol Media Partners“, platila konsultantska firma „Arthur Finkelstein“ – pionirski republički politički konsultant koji je intenzivno delovao u istočnoj i srednjoj Evropi.
Gospodin Finkelstajn umro je 2017. godine. Njegovi klijenti su uključivali mađarskog premijera Viktora Orbana i moldavsku političku stranku koju je vodio gospodin Plahotniuc, tvrdi izvor upoznat sa temom.
Eliot Burk (Elliot S. Berke), Grenelov advokat, rekao je da je gospodin Grenel govorio o moldavskim poslovima „strogo po svom nahođenju, a ne u ime bilo koga drugog, uključujući bilo koga od njegovih klijenata“. Gospodin Grenel „nije bio upoznat sa identitetom klijenata gospodina Finkelstajna“, rekao je Burk, dodajući da je Grenel „dao gospodinu Finkelstajnu medijske i strateške savete i upoznao ga sa diplomatama i zvaničnicima Ujedinjenih nacija“.
Gospodin Grenel „nikada nije radio za stranu vladu ili političara, plaćeno ili neplaćeno“ i „ponosan je na stotine autorskih tekstova koje je napisao po svom nahođenju – ne po tuđem – kako bi istakao kancerogenu rusku aktivnost u Istočnoj Evropi“, rekao je Burk.
Poreske prijave pokazuju da je neprofitna grupa pod nazivom „Magiar Foundation of North America“, koju je uglavnom finansirala krajnje desničarska mađarska vlada gospodina Orbana, u 2016. godini uplatila kompaniji gospodina Grenela novčani iznos u vrednosti od 103.750 dolara. Isplate od fondacije, o kojima je prvi izveštavao „Kvinsi institut za odgovorno državništvo“, takođe nisu navedene u Grenelovom finansijskom izveštaju.
Tokom kampanje iz 2016., Grenel je kritikovao Trampa na Tviteru. Međutim, nakon što je Tramp obezbedio nominaciju za predsednika, „Rik je odmah promenio taktiku“ – navodi Grumbridž.
Zatražio je pomoć republikanskih saveznika i donatora kako bi dobio posao u administraciji, da bi na kraju osvojio željenu ulogu Trampovog čoveka u Berlinu.
U intervjuu za Brajtbart Njuz u 2018., koji je održan u njegovoj berlinskoj rezidenciji, on je rekao: „Apsolutno želim da osnažim druge konzervativce širom Evrope, ostale vođe. Mislim da postoji uporište za konzervativnu politiku zbog neuspele politike levice.“
Grenel, koji ne govori nemački, takođe je započeo šarmantnu ofanzivu u Berlinu, naročito sa medijima koji bi mogli da budu prijateljski nastrojeni prema njemu, uključujući nemački časopis pod nazivom „Psi“ – „premium časopis za ljubitelje pasa“. Pozvao je novinare na ručak – na rebarca, zatim je podelio svoju ljubav prema nemačkim automobilima i objavio snimak prve godine, koju je njegov pas Lola provela u Berlinu.
Vršio je pritisak na Nemačku da poveća svoj odbrambeni budžet kako bi ispunila NATO standarde i da ne dozvoli učešće Huavej kompanije, kineskog telekomunikacijskog giganta, u izgradnji nemačke 5G mreže. Uspeo je da natera Berlin da dozvoli povratak 95-godišnjeg čuvara u nacističkom logoru koji je živeo u Njujorku, a koji je umro ubrzo nakon što je iz Sjedinjenih Država proteran u Nemačku.
„Setite se da je nemačka reč za vođu führer, što je previše blizu reči koju su koristili za Hitlera“, rekao je u nedavnom intervjuu sa voditeljem Blaze televizije, Dejvom Rubinom (Dave Rubin). „Često spominjanje toga da ste lider priziva zaista negativne stereotipe. Pokušajte da budete američki ambasador u Nemačkoj i tražite od Nemaca da učine nešto više, a da ne pritom koristite reč ’vođa’.“
Ova njegova otvorenost pozdravljena je od strane Trampovih pristalica.
„Verovatno je imao više televizijskih gostovanja od većine naših drugih ambasadora, govoreći nam zašto se predsednik ponaša na ovaj način kada su u pitanju Evropa i Nemačka“, rekao je Kiron Skiner (Kiron Skinner), vanredni profesor za međunarodne odnose na „Carnegie Mellon“ univerzitetu i saradnik Foks televizije. „Mislim da je to bilo od velike pomoći i na jednoj i na drugoj strani Atlantika.“
Gospodin Grenel pokušao je da umanji strahove da će politizovati svoju novu ulogu.
„On oseća veliku dozu krivice(?)“, rekao je gospodin Meklohlin. „Ponekad želite da preuzmete ulogu sveca samo kako biste dokazali da niste takav idiot kakav su mislili da jeste.“
