Nemačka bi od sledeće godine mogla da prepolovi broj građevinskih radnika, konobara i ostalih niskokvalifikovanih ili nekvalifikovanih radnika sa Zapadnog Balkana, koji pod povlašćenim uslovima mogu da dobiju radnu dozvolu u Nemačkoj.
Uprkos tome što su radnici sa Zapadnog Balkana veoma cenjeni među nemačkim poslodavcima, ekonomska kriza izazvana pandemijom korona virusa je učinila svoje. Od marta je nezaposlenost među strancima u Nemačkoj skočila za 24 odsto što je podstaklo pojedine nemačke konzervativne političare da oštrije zagovaraju otežavanje uslova pod kojim radnici sa pasošem Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore, Srbije i Kosova.
Mnogo nezaposlenih stranaca
Jedan od njih je zastupnik Mathias Middelberg, zadužen za pitanja unutrašnje politike ispred parlamentarne grupe demohrišćansko bloka kancelarke Angele Merkel. I pre nego što se broj nezaposlenih stranaca u Nemačkoj popeo ma 840.000, on je zahtevao da se ne dozvoli da Bundestag protokolarno produži takozvano zapadnobalkansko pravilo, čije dejstvo ističe na kraju ove godine.
Ovo pravilo već bezmalo pet godina omogućava dobijanje radne vize za Nemačku radnicima sa Zapadnog Balkana, koji ne znaju nemački jezik niti imaju profesionalne kvalifikacije priznate u Nemačkoj. Za dobijanje vize uslov je da su dobili ugovor o zaposlenju, potom odobrenja nemačke Savezne agencije za zapošljavanje, kao i da u poslednjih 24 meseci nisu primali u Nemačkoj bilo kakvu socijalnu pomoć.
Međutim, to što je danas u Nemačkoj 600.000 više nezaposlenih nego pre godinu dana uticalo je na to se stavi pod znak pitanja produženje ovog pravila, koje je doneto 2015. sa ciljem da se spreči dolazak takozvanih lažnih tražilaca azila sa Balkana.
„U ovoj situaciji nije opcija da jednostavno ostavimo nepromenjen propis o Zapadnom Balkanu. Zbog toga se zalažemo za ograničenje u propisu: produženje od dve godine umesto prethodno planiranih pet godina, kao i godišnja kvota od najviše 15.000 ljudi“, istakao je nedavno Middelberg za nedeljno izdanje berlinskog dnevnika Welt.
Najtraženiji balkanski građevinci
Prošle godine na ovaj je način na rad u Nemačkoj došlo 27.000 ljudi sa Zapadnog Balkana, što znači da bi promena ovog propisa bezmalo prepovila mogućnosti za dolazak na rad u Nemačkoj, pre svega fizičkih radnika i građevinaca. Zbog toga je na najavu ove promene prvo reagovali predstavnici nemačke građevinske industrije.
„Bez ovih ljudi, imaćemo velike probleme u građevinarstvu“, kaže za drugi kanal nemačkog javnog servisa ZDF Felix Pakleppa, iz Centralnog saveza nemačke građevinske industrije.
Čak i kada nemaju formalne kvalifikacije priznate u Nemačkoj, balkanski građevinci dolaze sa dugogodišnjim iskustvom a upravo takva radna snaga nedostaje na nemačkom tržištu rada. Konzervativni političari, međutim, drugačije razmišljaju.
„Umesto da nastavimo da dajemo podsticaje za radnu migraciju sa Zapadnog Balkana, trebalo bi da se koncentrišemo na to da izbeglice, koje imaju perspektivu da ovde ostanu, brzo dođu do posla“, zahteva poslanik CDU.
Zastoj u konzulatima
I dok ove stavove podržava desničarska AfD i smatra da je „pravilo bilo suludo i bez korone“, socijaldemokrate (SPD) kao koalicioni partneri demohrišćana žestoko se zalažu za produženje pravila za Zapadni Balkan. Nadležno ministarstvo rada, koje je u resoru SPD-a, nije konkretno odgovorilo na pitanje šta će biti sa ovim propisom, osim da se „trenutno pregovara o modalitetima produženja pravila“.
Ukoliko se uvede godišnja kvota, to će suštinski značiti da će do posla u Nemačkoj doći tek svaki četvrti niskokvalifikovani radnik i to tek posle bar godinu i po dana čekanja na vizu. Naime, zastoj u izdavanju viza u konzulatima u Beogradu, Sarajevu, Skoplju, Prištini, Tirani i Podgorici je toliki da se na termin za predaju dokumenata čeka duže od godinu dana.
U 2018. godini nemačka Savezna agencije za zapošljavanje izdala je u oko 46.000 slučajeva odobrenje neophodno za apliciranje za vizu, ali je tek oko 21.000 ljudi na kraju i zaista dobilo vizu po ovim specijalnim uslovima. To suštinski znači da je čak 25.000 ljudi dobilo zaposlenje u Nemačkoj, ali nije uspelo da dobije vizu kako bi se pojavili prvi dan na poslu.
Ovaj zastoj, pak, ne znači da je mali ukupan broj ljudi koji iz regiona odlazi u Nemačku. Prema podacima nemačkog ministarstvo spoljnih poslova, u 2019. je za državljane zemalja Zapadnog Balkana po svim osnovama ukupno izdato 65.500 viza za Nemačku, što je za oko 10.000 više nego u 2018. godini.
Da li će sledeće godine taj broj ipak biti smanjen uvođenjem kvota za niskokvalifikovane radnike znaće se najkasnije posle letnje pauze u radu Bundestaga.
