Prelom lakta, obje butne kosti, prelom kuka, karlice, rupturu bešike, uretre. Lice mu je više puta rekonstruisano. Jedva ježivu glavu spasao. Tada su počeli i prvi problemi njegove porodice, kojih niko nije ni bio svjestan.
Prije četiri godine ljekari su ustanovili da su Draganu bubrezi otkazali upravo zbog udesa u kome mu je stradala i bešika. Zbog loših vena, mučio je muku s dijalizom, koja mu je u tom trenutku bila jedini lijek.
“Veliki problem sam imao sa venama. Stalno su pucale i nikako nisam mogao da radim dijalizu. A bez nje nisam mogao ni da živim. Zato se i mama odlučila da mi donira bubreg”, priča Dragan za Blic.
Sreća ili ne, njegova majka Verica je jedina u porodici nulta negativna krvna grupa i mogla je zbog kompatibilnosti da podari sinu bubreg.
“Nikada nisam bila bolesna, ma ni zdravstveni karton nisam imala otvoren. Mjesec dana sam bila na urgentnoj nefrologiji u Beogradu i sve sam moguće preglede prošla. Posljednji pregled je bila mamografija. Tu mi je profesor Kostić na lijevoj dojci pronašao maligni karcinom, kraj prvog i početak drugog stadijuma. Nije metastazirao, ali je zahvatio dvije limfne žlijezde. Operisana sam 6. avgusta”, prisjeća se Verica.
Šokantnu vijest Verica je podnijela stoički, ali ni Dragan, kako kaže, nije razmišljao o bubregu. Samo je želio da mu majka ozdravi.
“Tog popodneva sam se osjećala mnogo loše. Kada sam prenoćila, vratila film i sjetila se kroz šta je moj sin prolazio skoro četiri godine, smirila sam se.
Hemoterapiju sam primala mehanički i odmah trčala u Tiršovu da budem sa Draganom. Nikako ne mogu da se odužim tim ljudima. Spavala sam gdje je bio slobodan krevet, a tokom dana bila kod Dragana. Na sebe nisam imala vremena da mislim. Sve sam prošla kao da nisam to bila ja. Nisam imala pravo da razmišljam o sebi. U Tiršovoj sam radila i vježbe da mi ruka proradi”, mirno priča ova hrabra žena.
Verica se maksimalno trudila da i članove porodice koji su ostali u Velikoj Kruševici kod Kruševca poštedi loših vijesti.
“Nisam im dozvoljavala da dođu u Beograd. Dragan je ponekad dva puta dnevno bio na dijalizi, ali im to, kada bismo se čuli telefonom, nisam prenosila”, priča ona.
Svima je pao kamen sa srca kada je Draganu 10. februara urađena transplantacija.
“Pozvao ju je u četiri sata ujutro i rekao: ‘Dobio sam bubreg!’. Nisam očekivala da to bude tako brzo jer je u program za transplantaciju ušao februara 2014. godine. Inače, suprug i ja smo prije nekoliko godina potpisali donorske kartice. Dragan je meni spasao život, a Bog njemu! Mene čeka još 25 zračenja, ali ljekari kažu da je to više preventivno. Kada znam da mi je dijete dobro, mnogo mi je lakše”, kaže Verica.
