Iako iz Samopredeljenja tvrde da imaju nikad veću podršku javnosti i da im je namera da na sledećim izborima osvoje apsolutnu većinu za preuzimanje vlasti, poznavaoci političkih prilika na Kosovu smatraju da su to nerealne želje i da je teško očekivati da Samoopredeljenje osvoji 50 odsto glasova.
Rasplet političke krize na Kosovu očekuje se nakon definitivne odluke Ustavnog suda, koja se očekuje do 29. maja, o ustavnosti dekreta predsednika Tačija da Avdulahu Hotiju iz DSK poveri mesto mandatara za formiranje nove vlade.
U javnosti se spekuliše da politička kriza odgovara Aljbinu Kurtiju kome rejting raste i da bi na narednim izborima mogao da osvoji apsolutnu većinu. Ove spekulacije podgrevaju i iz Pokreta Samoopredeljenje tvrdnjama da je podrška građana njihovoj partiji iz dana u dan sve veća, što je nekoliko puta u prethodnom periodu istakao i Aljbin Kurti.
“Možda je to Kurtijeva želja, ali ja ne mogu da tvrdim da li će Kurti osvojiti 51 odsto glasova. Na Kosovu postoji jedna velika kampanja protiv Kurtija od stare političke garniture, koja ima kontrolu u nekim medijama. Ono što je sugurno, to i građani znaju, da je politički zdravo u ovom trenutki ići u novi izborni proces”, kaže za Kosovo Onlajn politički analitičar iz Prištine Aljbinot Maljoku.
Samopredeljenje se nada većoj podršci građana na talasu proklamovane borbe protiv korupcije, koju je većim delom kosovska javnost podržala. Međutim prištinski analitičar Fisnik Haljimi u izjavi za Kosovo Onlajn odbacuje mogućnost da Samoopredeljenje osvoji apsolutnu većinu na izborima.
“Demokratska partija Kosova i Demokratski savez Kosova u svojim strukturama imaju oko 150.000 ljudi. Tako da u potpunosti nije realno sa Kurtijeve strane da osvoji apsolutnu većinu“, smatra Haljimi i dodaje da će se na Kosovu sugurno ove godine održati izbori.
Ustavni sud Kosova je 2014. godine doneo odluku da samo pobednička partija na izborima može da formira vladu. Međutim, autori kosovskog ustava su naknadno objasnili da vladu može da formira i bilo koja partija ili koalicija koja obezbedi većinu u Skupštini, što je inače praksa u evropskim državama.
