Nemački tužitelj Hans Kristijan Volters je rekao: “Imamo nove konkretne dokaze koji bi mogli znatno doprineti slučaju. Još uvek radimo na njima te ne mogu otkrivati detalje, ali uskoro ćemo ih objaviti. Dokazi nisu forenzički, ali idu u prilog našoj teoriji o ubici. Optimističan sam da ćemo rešiti slučaj”.
Dok policija smatra kako su na dobrom tragu, porodica je juče obeležila 18. rođendan svoje ćerke, 14 godina nakon njenog nestanka.
Evo šta se tada tačno desilo:
Medlin Makan, trogodišnja devojčica nestala je u veče, 3. maja 2007. godine iz svog kreveta u stanu u odmaralištu Praja de Luš, portugalskom regionu Algarve.
Njeni roditelji otišli su na večeru sa grupom prijatelja – koji će kasnije biti poznati kao Tapas Sedam – u restoranu udaljenom 100 metara od apartmana.
Kasnije te večeri Kejt Makan je otišla da obiđe svoje troje dece, ali Medi više nije bilo.
Policija i 60 gostiju kompleksa, do zore su tražili devojčicu. Svi su se digli na noge, ali bezuspešno.
12. maj – ni traga ni glasa nestaloj devojčici. Njen otac, Geri Makan daje izjavu:”Ne mogu opisati bol i očaj”. Portugalska policija kaže da veruje da je Medi oteta, ali da je još uvek živa i da se nalazi u Portugalu. Imaju i osumnjičenog.
Tri dana kasnije, rođeni Britanac, Robert Murat, postao je glavni osumnjičeni – nakon pretresa vile njegove majke udaljene 150 metara od apartmana gde su odmarali Makanovi.
26. maj – policija izdaje opis čoveka viđenog u noći Medinog nestanka “koji nosi dete ili predmet koji bi mogao da liči na dete.” Jun 2007. godine – šef portugalske policije prizaje da su vitalni forenzički tragovi možda uništeni jer mesto nije bilo propisno zaštićeno.
Jul 2007. godine – britanska policija šalje pse i snajperiste da pomognu u istrazi, a vrši se inspekcija Makanovog stana i iznajmljenog automobila.
Avgust 2007. godine – prošlo je 100 dana od nestanka male Medi. Istražni službenici javno priznaju da bi mogla biti mrtva.
Policija odbacuje pretpostavke novinara da su Makanovi odumnjičeni, dok Makanovi pokreću tužbe za klevetu protiv portugalsih novina. U tim novinskim navodima stoji da portugalska policija misli kako su roditelji ubili malu Medi. Makanovi izjavljuju “da su duboko povređeni” navodima.
Septembar 2007. godine – portugalska policija 11 sati saslušava Kejt Makan kao svedoka. Danima nakon toga, Makanovi se vraćaju kući, a portugalska policija poništava izveštaj u kojem stoji da je DNK sa 100% podudaranjem o tome da je Medi bila u kolima njenih roditelja. Tužioci tvrde da u policijskim dosijeima nema “novih dokaza” koji bi opravdali novo ispitivanje Gerija i Kejt Makan.
Oktobar 2007. godine – iz slučaja je udaljen Gozalo Amaral, detektiv zadužen za istragu, koji je kritikovao britansku policiju u intervjuu za portugalski list.
Novembra 2007. godine – Geri Makan objavljuje lični video u kojem govori o uverenju da je porodicu “vrebao predator” danima pre Medinog nestanka.
Januar 2008. godine – Makan objavljuje skicu osumnjičenog, na osnovu opisa “jezivog čoveka” viđenog da se kreće oko odmarališta – a za koga veruju da je oteo njihovu kćerku.
Mart 2008. godine – Kejt i Geri Makan dobijaju 550.000 funti kao odštetu za klevetu britanskih listova jer su objavili da su roditelji odgovorni za Medinu smrt. April, 2008. godine – portugalska policija ne priznaje detalje i izjave roditelja nestale devojčice i odlaze u Veliku Britaniju da prisustvuju intervjuima koje vodi tamnošnja policija. Španska televizija prenosi izjave gospođe Makan, koja je navodno rekla policiji da je Medi bila uznemirena noć pre nestanka, jer majka nije došla kod nje kad je plakala.
Maj 2008. godine – godinu dana od nestanka devojčice, uplakana gospođa Makan poziva ljude da se pomole za njeno dete.
Danima kasnije, šef portugalske policije kritikova zbog postupanja sa ovim slučajem, daje ostavku.
Jul 2008. godine- portugalska policija podnosi svoj konačni izveštaj, a sedmicu dana kasnije vlasti ukidaju status “optuženi” prema porodici Makan.
Britanski iseljenik Robert Murat, osumnjačeni za otmicu, dobija odštetu od novina u izosu od 600,000 funti zbog navoda da je umešan u Medin nestanak.
U isto vreme, portugalski detektiv Amaral objavljuje knjigu u kojoj kaže da je Medi umrla u stanu gde se porodica odmarala.
2009 i 2010. godine
Nakon objavljivanja knjige gospodina Amarala, Makanovi najavljuju tužbu protiv detektiva.
Novembar 2009. godine- Centar za dečju eksploataciju i onlajn zaštitu pušta video u kojem se prikazuju nove slike kako Medi možda izgleda sa 5 godina. Mart 2010. godine – Makan je kritikuje dosije portugalske policije gde se navode izjave na desetine ljudi koji su tvrdili da su možda videli Medi nakon nestanka.
April 2010. goidne – Geri Makan kaže da je “neverovatno frustrirajuće” što policija nije dovoljno dugo tražila njihovu kćerku.
Novembar 2010. godine – Par potpisuje sa izdavačima ugovor za knjigu o Medinom nestanku. Pokreću peticiju za reviziju slučaja.
2011. GODINE
Maj 2011. godine – objavljuje se knjiga o nestanku male Medi. Makanovi u otvorenom pismu objavljenom u listu San, porodica traži od premijera Dejvida Kamerona da pokrene nezavisan pregled svih informacija koji se odnose na nestanak devojčice.
Sledećeg dana stiže odgovor da će sekretarka Tereza Mej pokrenuti novu akciju koja uključuje Metropolitansku poilciju.
2012. godine
Potrugalska policija pokušava da zatvori slučaj. Pravi se i autorobot kako bi Medi mogla da izgleda sa 9 godina.
2013. godina
Policija pronalazi novih 38 muškaraca koji bi možda mogli biti potencijalni osumnjičeni.
Portugalska policija ponovo pokreće slučaj.
2014. godina
Sa 38 osumnjičenih, policija slučaj svodi na 4 muškaraca. Ali sve ostaje na tome.
Do danas…
U martu 2019. godine Netfliks prikazuje osmi deo dokumentarnog filma o Medinom nestanku. Njeni roditelji nisu učestvovali u filmu.
Jun 2020. godine- policija otkriva da je 43 -godišnji nemački zatovrenik indentifikovan kao osumnjičeni za Medin nestanak, piše BBC.
