Martin Pistorijus je imao samo 12 godina kada su mu doktori dijagnostikovali kriptokokni meningitis. Vremenom se, zbog svog stanja pretvorio u “biljku”, pošto je izgubio motoričke sposobnosti i normalan život, prenosi “Kurir“.
Njegovi roditelji su bili potpuno očajni kada su im doktori rekli da ga odvedu kući da umre. Oni su to uradili, međutim dečak nije preminuo. Štaviše, o njemu su brinuli više od decenije, ali nije bilo nijednog jedinog znaka pomaka.
Martinov otac bi ujutru ustajao u 5 sati, oblačio ga je, smestio u automobil i odvodio u specijalni dnevni boravak gde je dečak provodio osam sati, prenosi Npr.org.
“Nakon toga bih ga pokupio, kupao, hranio, ušukao u krevetu i nameštao alarm da mi zvoni za dva sata da bih ga okrenuo, kako ne bi dobio dekubitis”, objašnjava Martinov otac kako je izgledala njihova svakodnevna rutina.
Dvanaest godina je ova porodica brinula o Martinu bez ijednog znaka boljitka. Njegova majka Džoan je toliko bila očajna, da je u jednom trenutku poručila sinu: “Nadam se da ćeš umreti.”
Danas je u potpunosti svesna koliko je užasno to što je izgovorila, ali kaže da je samo želela neko olakšanje. Neverovatno, ali danas Martin kaže da je bio svestan svega što se oko njega dešavalo, jer ga vegetativno stanje ipak nije celog obuhvatilo. Bio je zarobljen u telu koje nije htelo da sarađuje sa njim.
“Da, bio sam prisutan, ali ne od početka. Nakon što sam otprilike dve godine proveo u vegetativnom stanju, počeo sam da se budim. Bio sam svega svestan, kao bilo koja druga normalna osoba”, prisetio se Pistorijus. “Svi su navikli na to da sam odsutan, da nisu primetili kada sam počeo da se “budim”. Bio sam pogođen činjenicom da ću ostatak života da provedem tako – totalno usamljen”, kaže Martin.
“U takvom stanju ne mislite ni o čemu. Samo postojite. To je veoma mračno mesto na kojem možete da se nađete, jer u neku ruku, dopuštate sebi da nestanete”, nastavlja svoju priču Pistorijus.
On je postao toliko depresivan da je bio ubeđen da niko nikada neće biti nežan prema njemu i da neće biti voljen ponovo. Ali, za svoju majku je našao razumevanje.
“Kako je vreme prolazilo, naučio sam da se nosim sa majčinim očajem. Svaki put kada bi me pogledala, videla bio krutnu parodiju onoga što je nekada bilo zdravo dete koje je obožavala”, dodao je on.
Martin je odlučio da mu je dosta takvog života i snagom volje odlučio je da preuzme stvari u svoje ruke. Počelo je tako što je otkrio koje je vreme otprilike prema kretanju sunčeve svetlosti u prostoriji. Nakon toga, kako su misli krenule da mu budu pozitivnije, desilo se nešto neverovatno – i njegovo telo je počelo da se oporavlja. Krenuo je potpuno neočekivan neurološki oporavak i njegova mukotrpna borba da dokaže da je prisutan.
Martin sada ima 39 godina i živi u Engleskoj sa svojom partnerkom.
