Nada Alimanović je izbjeglica iz Bosne i Hercegovine u Srbiji. Ona je nekada bila ugledna profesorka klavira, a sada dane provodi gladujući.Nekadašnja profesorka živi zaboravljena u jednoj prostoriji u školi u selu Mačkovac kod Kuršumlije. Ostala je bez posla, a jedan zid je dijeli od učionice u kojoj učitelj djeci drži nastavu. Nema nikakva primanja, i tako ju je muka naterala da moli za koru hljeba. Nema ni dokumenta, a ujedno ni zdravstveno osiguranje. Nema ni drva sa grijanje, ni namještaj u prostoriji u kojoj živi.
Najpre nije željela da priča o svom problemu. Nije željela da se čuje da gladuje, jer nije željela da bruka svoju porodicu. Ipak, biti gladan nije grijeh, naročito u situaciji u kojoj se Nada nalazi.
– Za ovu nedelju imam jedan hleb i nekoliko palenti. Imam hrane do petka. Živim u maloj prostoriji. Nemam nikakva primanja, nemam dokumenta od 2018. godine. Ovde sam osam godina, a Kuršimliji sam radila kao profesor klavira u muzičkoj školi iz Prokuplja koja ima odeljenje u Drinki. Brat mi šalje 100 evra mesečno da imam za hranu, nije ni on u mogućnosti da pošalje više. Zamislite da osam godina izdržavate sestru, da joj šaljete po 100 ili 150 -evra – rekla je nada humanitarcu Dejanu Markoviću Miloševiću.
Crveni krst joj ne pomaže. Kako je rekla, rekli su da nisu nadležni za nju jer je ona prijavljena u Šapcu.
– Mogli bi bar vodu da mi donesu, ova voda je zagađena. Ja idem od petlje i uzbrdo i u torbama sa točkovima nosim 12 litara vode i tri litre mleka. Mučim se kao Isus Hristor, nema ko vodu da mi donese. Crveni krst neće. Nose ovde ljudima redovno hranu, a ne mogu da dođu kod mene jednom u mesec dana da mi donesu samo vodu i hleb. Ako čoveku ne doneseš vodu i hleb, ne znam da li neko treba da živi. Za tri meseca sam oslabila 20 kilograma, ne znam da li je noseći li od neke bolesti, jer nema zdravstveno osiguranje – dodala je.
Kada joj je saopšteno da će da dobija vodu i hranu, Nada se veoma obradovala. Kada su je humanitarci obišli drugi put, donijevši joj vodu i upitali da li je dobro jela, Nada je kroz osmijeh odgovorila da je “ajvar slistila i da ne može da ga se zasiti”.
– Sada sam sita. Bila sam željna baš ajvara – rekla je.
