Na Kosovu nedostaje sprovođenje zakona uopšte, ali se posebno taj problem održava na žene, rečeno je na današnjem okruglom stolu “Pristup žena pravdi” održanom u Prištini.
Okrugli sto, u organizaciji Kancelarije Evropske unije na Kosovu, okupio je predstavnice žena u politici i civilnom društvu Kosova. Tema pristupa žena pravdi je, kako je rekao šef Kancelarije EU Samuel Žbogar, samo jedna u nizu tema o kojima će se ubuduće diskutovati. On je istakao da je pristup pravdi životno pitanje koje će biti tretirano i Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju kada krenu pregovori Kosova i EU tokom leta. Žbogar je kazao da se nada da će Kosovo uskoro, pored žene predsednice, imati i neku ženu predsednicu opštine, što do sada nije bio slučaj.
Jedan od učesnika okruglog stola, šef misije EU na Kosovu, EULEX, Bernd Borchardt je izdvojio četiri bitna pitanja kada je reč o pristupu žena pravdi.
“Žene i muškarci na Kosovu se susreću sa sličnim izazovima u pristupu pravdi, ali se žene susreću sa dodatnim barijerama zbog marginalizacije u društvu u odnosu na muškarce”, kazao je Borchardt. On je kao primer naveo diskriminaciju žena kada je reč o nasledstvu, kao i odnos društva prema seksualnom nasilju nad ženama. Šef EULEX-a je potom istakao problem nasilja nad ženama u porodici, trgovinu ljudima, gde su žene najčešće žrtve trafikinga, kao i ratni žločin nad ženama.
Luljeta Vuniqi, generalna direktorka Kosovskog centra za rodne studije, istakla je da se na Kosovu zakoni ne sprovode u praksi i da to utiče i na pristup žena pravdi.
Iako postoje Mehanizmi za ravnopravnost polova oni nisu delotvorni, naglasila je Vuniqi, dodavši da je neophodna veća kontrola od strane Skupštine.
“Nema sistematskog nadgledanja efikasnosti vladine politike na terenu, a treba istaći i faktor nedostatka političke volje i osvešćenosti političkog liderstva i institucija o važnosti davanja prioriteta rodnom pitanju”, kazala je Vuniqi.
Ona je navela da je Kosovu potrebna politika “nulte tolerancije” prema nasilju nad ženama, a ne samo nulta toleranicja protiv korupcije, što se obično forsira.
Na okruglom stolu je istaknuto da su na Kosovu u samo 6 do 8 posto slučajeva žene vlasnice imovine, što im otežava podizanje kredita u bankama i otpočinjanje nekog biznisa. Takođe je rečeno da postoji diskriminacija pri zapošljavanju, posebno na lokalnom nivou, na kome se ne poštuje zakonska norma od obaveznih 40 % zaposlenih žena.
Na okruglom stolu je konstatovano i da žene nisu dovoljno informisane o svojim pravima, te da je neophodna bolja edukacija u školama i veća medijska aktivnost o pitanju ravnopravnosti polova.
