Hotel Prizreni u istoimenom gradu gotovo da nema turista. Prizren je inače kosovski grad sa najviše posetilaca tokom letnjeg perioda.
“Imamo 90 odsto manje gostiju nego prošle godine. Kada je festival ‘Dokufest’ u toku, mi smo prebukirani, ali ove godine izgleda neće biti isto”, kaže Arbnor, radnik hotela Prizreni za Radio Slobodna Evropa.
Međunarodni festival kratkometražnog i dokumentarnog filma u Prizrenu “Dokufest” je jedan od poznatijih na Kosovu i u regiji i privlači veći broj lokalnih i stranih turista. Zbog pandemije korona virusa, ove godine će se održati u onlajn formatu od 7. do 25. avgusta.
Na Kosovu je u prvih sedam meseci prošle godine boravilo oko pola miliona turista, a u istom periodu ove godine je svega 50 hiljada turista zatražilo privatni smeštaj.
Dren Zatrići iz Turističke unije Kosova navodi da je na Kosovu počeo da se razvija turizam, ali “koronavirus je sve uništio”.
“Ako pričamo u evrima, onda je to 20 miliona evra deficita za razliku od prošle godine i to samo kada su prenoćišta u pitanju”, navodi Zatrići.
Uticaj mera protiv epidemije
Na takvu situaciju uticala je pandemija koronavirusa. Zatrići podseća da je zbog bezbednosti Vlada Kosova uvela mere u cilju sprečavanja širenja koronavirusa, te napominje da je upravo mera o zabrani okupljanja u grupama ili neophodnost PCR testova za pojedine zemlje prilikom ulaska na Kosovo ili povratka u njihove matične države, uticala na turizam.
Budući da Kosovo uglavnom ima letnji turizam koji traje do sredine septembra, Zatrići ističe da je ova godina propala.
“Nemamo zimski turizam jer su nam ski-centri mnogo stari i zato nema dobrih ponuda. Mi radimo puno na razvoju turizma, ali nemamo ni veliku podršku od naše vlade. Nadam se da će nešto da se promeni i da ćemo mi biti deo podrške naše vlade”, navodi on.
Od Ministarstva za trgovinu i industriju, koje je nadležno i za sektor turizma na Kosovu, Radio Slobodna Evropa nije uspeo da dobije komentar po pitanju turizma u vreme pandemije koronavirusa.
Bogata turistička ponuda
Inače, Kosovo se deli na pet turističkih regiona – centralni region Prištine, turistički region albanskih Alpi, odnosno Prokletije, te region Šare, Pomoravlja, Mitrovice i Bajgorške Šalje. Posebno se izdvajaju Šar planina i region Prokletija.
Zatrići ističe da Kosovo ima puno toga da ponudi turistima, a neke od atraktivnijih destinacija su nacionalni parkovi “Prokletije” i “Šara”.
“Sada smo i na mapi balkanske ture, najviše ima turista iz Azije koji obilaze kulturno nasleđe koje je pod zaštitom UNESCO-a. Nadamo se da ćemo se sledeće godine vratiti u normalu”, kaže Zatrići.
Među glavnim prirodnim atrakcijama je Mermerska pećina u Gadimlju, izvor Belog Drima, vodopad Miruša, Rugovska klisura, te prirodna i veštačka jezera i izvori termomineralnih voda.
Od kulturno-istorijskih spomenika na Kosovu, turisti mogu da obiđu manastire Gračanica kod Prištine, Visoke Dečane koji se nalaze između Đakovice i Peći, te Sinan Pašinu džamiju u Prizrenu, a tu je i arheološko nalazište rimskog i ranovizantijskog grada Ulpijana nedaleko od glavnog grada Kosova.
Direktor nevladine organizacije “Kulturno nasleđe bez granica” Salji Šoši kaže da su turisti u vreme pandemije najviše zainteresovani za obilazak kulturno istorijskih spomenika i “outdoor” turizam.
On za Radio Slobodna Evropa kaže da se turistima u vreme pandemije koronavirusa može ponuditi da posete arheološki park Ulipijana kod Prištine ili istorijsku zonu u Prizrenu, jer se nalaze na otvorenom.
“Tako mogu da se poštuju mere koje su donete za borbu protiv kovida-19. Stvar je da ne postoji dobra organizacija po pitanju turizma, ne samo tokom pandemije korona virusa, nego i ranije. Institucije su pale na ispitu kada je u pitanju promocija kulturnog nasleđa”, kaže Šoši.
On smatra da Kosovo mora puno da radi i na digitalnoj promociji kulturnog nasleđa kako bi privuklo što više stranih turista.
Inače, Ministarstvo za kulturu, omladinu i sport je izradilo i nacionalnu strategiju za kulturno nasleđe za period od 2017. do 2027. godine koja ima za cilj da pruži rešenja zasnovana na principu održivosti. Ova strategija kulturno nasleđe definiše kao značajan stub održivog razvoja Kosova.
