Podaci pokazuju da 17 odsto stanovnika Kosova živi u ekstremnom siromaštvu. To znači 0,95 centi po čoveku na dan, a imamo i 17 odsto siromašnih koji žive sa 1,45 evra dnevno. Najugroženije sredine su seoske. Slična je situacija i u srpskim sredinama, nema puno razlike od albanskih. Kad je siromaštvo na sceni, onda se pojavljuju i ideje o Velikoj Albaniji, Velikoj Srbiji – kaže izvršni direktor kosovskog humanitarnog udruženja „Majka Tereza“, Zef Šalja. U emisiji „Slobodno srpski“ Budimira Ničića ocenio je i da na Kosovu decenijama vlada humanitarna kriza, da je najgore bilo devedesetih godina, ali i da je situacija danas „možda još i gora“.
„Nakon raspada bivše Jugoslavije devedesetih godina, 150.000 Albanaca je zbog političkih problema otpušteno sa posla na Kosovu. Ta kriza je malo prevaziđena 1992. godine kada je više od 200.000 ljudi otišlo u Norvešku, Švedsku, Švajcarsku, Nemačku… Međutim, danas je situacija ponovo slična, možda još gora,“ tvrdi Šalja.
Po njegovim rečima najugroženije sredine na Kosovu su seoske:
„Tradicionalno su najugroženiji mitrovički deo, Drenica, Srbica, Vučitrn, zatim deo prema Mališevu, pa istočni deo Kosova oko Gnjilana, Kamenice, Novo Brdo. Dakle, najugroženiji su ljudi po selima, jer nemaju posao.“
Sve se promenilo, jer, kako Šalja kaže, nema državnih fabrika.
„Pre, kada ih je bilo, ljudi su iz sela putovali u grad da rade. Na primer, u Trepči je bilo 24.000 zaposlenih, ili u Elektroprivredi – 17.000. Trepča (jug) sada ne radi, Elektoprivreda je smanjena i sada ljudi nemaju gde da rade,“ dodaje.
On navodi da je situacija slična i u srpskim sredinama, sem Severa Kosova, gde su, kako on to objašnjava, pojedini „uzimali sredstva sa dve-tri strane – i od inostranih faktora, od kosovskog i srpskog budžeta“.
„Ali se sada stranci polako povlače, Srbija sada razmišlja šta da radi sa njima, jer kaže – vi ste u institucijama Kosova, imate sada svoje lokalne vlasti,“ dodaje.
„Vučić i Tači neozbiljni“
Govoreći o inicijativama predsednika Srbije i Kosova, Aleksandra Vučića i Hašima Tačija, o razgraničenju Srba i Albanaca i korekciji granice, Šalja je kazao da su i Vučić i Tači tim predlozima pokazali da su „neozbiljni“:
„Oni su neozbiljni, jer godinama nisu sproveli ono što su potpisali u vezi sa tehničkim problemima – strujom, diplomama i svim ostalim.“
On оcenjuje da su sada Vučić i Tači našli „novu klopku“ – razmenu granica. Međutim, dodaje:
„Čak 108 zemalja sveta su priznale Kosovo u ovim granicama i šta hoćemo sada?“
„Dakle, obojica te ideje iznose zbog svog položaja i interesa. Da su bili ozbiljni, odavno bi rešili te probleme i bilo bi glasanja, ali vidite da u našem parlamentu ne ide to lako, jer niko nije glup, ni lud da kaže – ‘ajde sad ćemo da menjamo granice. Vučić pre podne priča jedno, posle podne priča drugo. Kao i naš predsednik (Hašim Tači) – pre podne kaže korekcija granice, a posle podne kaže podržavam premijera, koji se protivi tome. Dakle, obojica (Vučić i Tači) su neozbiljni,“ kaže Šalja.
„Počnimo ljubav iz početka“
Po njegovom mišljenju, za normalizaciju odnosa između Srba i Albanaca potrebno je da svi shvate realnost, kao i to da se rat završio:
„Normalizacija odnosa je da svako prizna realnost. Da priznamo da smo izgubili ljude, da je bio rat, da je sve otišlo u obrnutom smeru i sada je vreme da krenemo kao u onoj pesmi ‘Počnimo ljubav iz početka’.“
Šalja šansu za normalizaciju odnosa vidi u investicijama i zapošljavanju.
„Kad bude zapošljavanja, onda će problemi da odu. Kad nema zapošljavanja, kad je siromaštvo na sceni, onda se pojavljuju te grupe i vehabije i ideje o Velikoj Albaniji, Velikoj Srbiji i slično, jer ljudi nemaju normalan život. Da imaju normalne uslove, ne bi došlo do takvih loših situacija,“ rekao je direktor, kako je predstavljen u emisiji Slobodno srpski, najstarije nevladine organizacije na Kosovu.
