Muž mi je imao dete sa drugom ženom. Nije se ženio, ali je priznao dete, a to se sve desilo pre nego što je mene upoznao. Vidjao ju je često, a znala sam da ima ćerku čim sam ga upoznala. Nakon nekoliko meseci veze, mi smo se venčali, s tim što je on često dovodio dete kod nas. A onda se ta žena teško razbolela. Potrudio se da joj pomogne, vodili smo ju po lekarima, ali joj nije bilo spasa.
Jednog dana je došao kući i rekao mi:
“Doktor mi je rekao da se ona neće izvući, a ne bih da dete živi sa bakom (majkom žene koja mu je rodila ćerku). Sad sam joj najpotrebniji i ne mogu ju ostaviti. Ne očekujem od tebe da se prema njoj ponašaš kao prema našem detetu, ali molim te dozvoli da živi sa nama.” Rekla sam mu da pristajem, da ju neću odvajati od mog deteta, i da očekujem još jedno. I njoj sam kasnije rekla da bude spokojna (kad je saznala da joj nema spasa), da ću čuvati i voleti njenu devojčicu, i da ju neću odvajati od svoje dece. To nikada nisam radila, i volim ju kao da je moje dete.
