Napetost i sukobi unutar koalicionih partnera u Prištini i Vašingtonu prethodili su sporazumu potpisanom u Beloj kući prošlog petka. Alijansu za budućnost Kosova (ABK) iritiraju izjave premijera Avdulaha Hotija da nije bilo ništa kontraverzno po pitanju tačke sporazuma koja govori o jezeru Gazivode, piše Koha.
Uprkos Hotijevim tvrdnjama da nije bilo mešanja u nacrte pre potpisivanja sporazuma u Beloj kući, demantuje ga dokument, čiju kopiju je uspela da obezbedi „Koha Ditore“.
U prvobitnom nacrtu stoji da će “obe strane deliti jezero Gazivode kao pouzdan izvor vode i energije”.
Pouzdani izvori „Kohe“ kažu da je ovu tačku prihvatio premijer Hoti, pa je iz tog razloga lider ABK Ramuš Haradinaj javno izašao da upozori na njeno potpisivanje.
Nakon što je Haradinaj zapretio napuštanjem koalicije, Hoti je zatražio da se ova tačka preformuliše u konačnom sporazumu.
Pre nego što je izašao u javnost, Haradinaj je pokušao da komunicira o tom pitanju sa liderom Demokratskog saveza Kosova Isom Mustafom, ali on nije odgovarao na telefonske pozive.
Nakon što se usprotivio sporazumu, Haradinaj je primio telefonske pozive od visokih američkih zvaničnika.
Izvori „Kohe“ opisali su ove pozive kao „preteće tonove“.
U trenutku kada je Haradinaj rekao da je za ABK tačka oko Gazivode neprihvatljiva, ministri ABK bili su spremni da podnesu ostavke u vladi, a stranka je bila na ivici napuštanja koalicije.
„ABK je takođe izrazio rezerve prema ’mini-Šengenu’ i moratorijumu na lobiranje, ali je rekao da je spreman da ih prihvati kako bi poštovao američku ulogu u tom procesu, ipak rekavši da ne može da prihvati stav o Gazivodama“, rekao je izvor.
Haradinajev predlog je bio da se umesto tačke koja predviđa raspodelu resursa Gazivoda uvede tačka o studiji izvodljivosti i da se to ne potpisuje kao trilateralni sporazum već samo kao bilateralni sa Sjedinjenim Američkim Državama.
