Istoričar Muhamet Malja rekao je za KTV da su crkve i manastiri na Kosovu bili bezbedniji nego bilo gde u celoj bivšoj Jugoslaviji, istakavši ulogu Albanaca u tome, prenosi Koha.
„Crkve i manastiri na Kosovu bili su bezbedniji nego bilo gde drugde u bivšoj Jugoslaviji zahvaljujući Albancima“, rekao je Malja.
Naglasio je da u pravnom smislu kulturno nasleđe treba podvesti pod Kosovo, govoreći o pravoslavnom nasleđu.
„Kulturno nasleđe takođe je regulisano međunarodnim pravom na takav način da UNESCO, na primer, pod kulturno nasleđe navodi ime države, a ne na osnovu etničke pripadnosti“, rekao je Malja.
Objasnio je zašto to treba učiniti.
“I u zakonu o zaštiti posebnih područja i u Ahtisarijevom paketu se pominje kao pravoslavno nasleđe, odnosno pravoslavne crkve, srpski pravoslavni manastiri. U stvari, kada bi svi predmeti nasleđa bili navedeni u etničkom aspektu, to ne bi bilo u redu jer bi svako tražio svoj udeo u ovom smislu“, rekao je Malja.
Prema njegovim rečima, da bi se izbegli ovi elementi, trebalo je da sve bude navedeno i tretirano u pravnom smislu.
“Oni moraju pripadati Kosovu… Treba da pripadaju državi Kosovo”, rekao je Malja.
Dodao je da značenje sa naglaskom na “srpski” čini da, prema njegovim rečima, Srbi uskoro zahtevaju eksteritorijalnost za njih.
„Čak i danas, kada govorimo o srpskim pravoslavnim manastirima, smatra se da je to nešto vezano za Srbiju“, rekao je on.
Malja je rekao da sama činjenica da objekat dobija status objekta kulturne baštine ne znači da treba da bude tretiran jednostrano.
“To postaje predmet poseta, predmet proučavanja … Nismo dovoljno proučavali ove manastire, zapravo su bili pod monopolom Srbije i nije davala dozvolu za pravilnu analizu. Stoga, u trenutku kada oni budu stekli status objekta kulturne baštine, onda ih treba tako i vrednovati”, rekao je Malja.
Takođe je rekao da kada je reč o Zakonu o zaštiti posebnih područja, počinjena su velika kršenja, koja i dalje sprečavaju normalno funkcionisanje Kosova.
“Tada su elementi koji su osnova za kulturno nasleđe, a to su poseta, afirmacija i slično, na neki način ograničeni ovim zakonom i tako, čineći pozitivnu diskriminaciju, vršimo njihovu devalvaciju”, rekao je Malja.
Dodao je da je Srbija iskoristila slučaj izgradnje puta Dečane-Plav da bi problematizovala to pitanje.
„Ranije sam izjavio da je pokušaj Srbije u ovom slučaju usklađen sa političkim koracima, u vreme kada se u Vašingtonu bio najavljen sastanak“, rekao je Malja.
“Verujem da će biti prilike za izgradnju puta u tom delu Dečana. Taj put bi bio i u interesu same crkve… To bi bila neka vrsta infuzije tom regionu“, rekao je Malja.
