Optimističke i dobronamerne poruke koje poslednjih meseci razmenjuju vlade u Atini i Skopju krajnje su neuobičajene i ilustruju preokret u odnosima između dve zemlje koje su više od četvrt veka u sporu oko imena. Komunikacija se čak može nazvati prijateljskom imajući u vidu netrpeljive, pa i neprijateljske poruke razmenjivane u prošlosti, naročito poslednjih desetak godina.
Novu klimu najjasnije potvrđuje tročasovni susret premijera Aleksisa Ciprasa i Zorana Zaeva, nedavno, na marginama Foruma u Davosu, koji su dogovorili da se pregovori podignu na nivo šefova diplomatija. Cipras i Zaev su nova generacija političara koji nisu opterećeni sukobima i nesporazumima iz prošlosti i na prvom susretu potvrdili su spremnost, pa i rešenost, da se konačno zatvori spor koji opterećuje odnose između dve zemlje, ali i region.
Evropska unija (EU) i NATO direktno i otvoreno podstiču i podržavaju uspostavljanje novih relacija između dve zemlje. Deo je to nove strategije Brisela prema zemljama Zapadnog Balkana iza koje stoje i otvoreni i zakulisni pritisci. Rešenje spora sa Grčkom, što podrazumeva kompromisnu promenu imena, uslov je bez koga Makedonija ne može ni da pomisli na evroatlantske integracije.
Uloga posrednika Ujedinjenih nacija (UN) Metju Nimica dobila je novo značenje i težinu. Paket predloga koji je, posle niz bezuspešnih pokušaja, dostavio početkom ove godine Grčka i Makedonska vlada prvi put ozbiljno razmatraju. Nimic je posle posete Atini i Skopju, krajem januara, ohrabreno izjavio da je konačno došlo vreme da se spor reši.
Teško naslijeđe
Atmosfera razumevanja i poverenja, te zajednička spremnost da se konačno nađe rešenje zvuče razumno, ali i nekako preoptimistički. Spor oko imena, u osnovi besmislen, dugo traje, a bio je predmet permanentnog, verbalnog sukoba između Atine i Skopja. Političari u obe zemlje su gradeći na nacionalizmu lične pozicije, zapetljavali spor i trebaće mnogo strpljenja, razumevanja, popustljivosti da se konačno iznađe kompromisno rešenje.
Spor, ako se uopšte tako može nazvati ono što više od četvrt veka opterećuje odnose između dve zemlje, datira praktično od prvog dana osamostaljivanja Makedonije. Glavni formalni razlog je što i severni deo Grčke ima geografsko ime Makedonija, te se zbog toga susednoj državi zabranjuje da pod bilo kojim uslovima prisvoji i koristi ovo ime.
Ima Grčka i drugih razloga za nepriznavanje imena, a jedan od njih ima korene u prošlosti kada je zajedno sa Bugarskom i Srbijom svojatala i delila teritoriju Makedonije. Svojevremeno su Slobodan Milošević i premijer Konstantinos Micotakis otvoreno govorili o dobrosusedskim odnosima, kao da Makedonija ne postoji. Bugarska je među prvima priznala novu državu, ali ne makedonsku nacionalnost i jezik.
Atina je, koliko i da je razlog nepriznavanja banalan, uspela da ga 1992. godine nametne Evropskoj uniji koja je na samitu u Lisabonu čak donela Deklaraciju da neće priznati ime države koje sadrži termin Makedonije. Brzo se uvidelo da je deklaracija besmislena i ishitrena. Sledeće 1993. godine država je primljena u Ujedinjene nacije, ali kao Bivša Jugoslovenska Republika Makedonije, pod imenom koje je i danas privremeno.
Optuživala je Grčka da iz prisvajanja imena proizlaze i da se skrivaju teritorijalne pretenzije Makedonije, što je potsticalo zaglupljene i zadrte nacionaliste, sa obe strane granice. Privremeni sporazum potpisan 1995. godine u sedištu UN uneo je malo reda i smirio tenzije. Makedonija je prethodno primorana da napravi ustupke. Promenila je zastavu na kojoj je bili sunce sa 16 kraka, Simbol iz Vergine. Posebnim amandmanom koji je unet u Ustav, obavezala se da nema teritorijalnih pretenzija.
Oficijalna Atina se obavezala da neće sprečavati „severnog suseda“ da pod privremenim imenom bude član međunarodnih organizacija i institucija. Grčkoj koja ne poštuje ovu obavezu, iako je potvrđena i presudom Međunarodnog suda, pridružili su se EU i NATO, koji članstvo uslovljavaju rešavanjem spora oko imena.
Utuk na utuk
Najvažnija odredba Privremenog dogovora iz 1995. godine je što su se Grčka i Makedonija obavezale da uz posredovanje specijalnog predstavnika Ujedinjenih nacija reše pitanje razlika oko imena. Proteklo je od tada mnogo vode, bilo je praznih razgovora, koji su počinjali i završavali nepopustljivim stavovima obe strane.
Stav Makedonije bio je da je osporavanje imena od strane Grčke besmisleno i banalno, a strategija da u to ubedi države u svetu pokazala se relativno uspešnom. Stekla je simpatije i Makedoniju je pod ustavnim imenom priznalo 140 država. Među njima su i najuticajnije i najveće države u svetu.
Grčka je, na nivou države, utvrdila „crvene linije“ da se ne prizna ime susedne države ako sadrži odrednicu Makedonija. Nastojala je da spreči pokušaje Makedonije da država bude šire međunarodno priznata pod ustavnim imenom kao i da vetom blokira njeno članstvo u EU i NATO. Skopje je tek 2005. godine dobilo poziv za članstvo u EU, ali od tada čeka na poziv za početak pregovora.
Ključni preokret nastao je posle samitu u Bukureštu 2008. godine kada je Grčka vetom u poslednjem trenutku sprečila prijem Makedonije u NATO. Tadašnji premijer Nikola Gruevski započeo je kontroverzni projekt antikvizacije, koji se sveo na prostačko zabijanje prsta u oko Grčkoj.
Projekt antikvizacije – Skopje 2014 počeo je kao revolt da bi kasnije prerastao u profitabilni biznis za vlast koja je potrošila preko 600 miliona eura, a dobar deo novca završio je u privatnim džepovima. Gruevski je ušao i u otvoren verbalni sukob sa Grčkom, koristeći antikvizaciju i nacionalizam za jačanje apsolutističke pozicije. Imao je na drugoj strani dostojnog partnera u Andonisu Samarasu tadašnjem premijeru, koji je još od prvog dana jedan od najeksponiranijih i najžešćih pobornika nepriznavanja imena.
Trenutak odluke
Antikvizacija je koristila samo Grčkoj koja je uspela da bar delimično popravi negativnu sliku koju je stekla blokadom Makedonije. Gruevski je svojim inatom naneo štete samo Makedoniji, koja je izgubila simpatije u svetu, a temeljito se udaljila od evroatlantskih integracija. Osiljeni Gruevski nije se svađao samo sa Atinom, već i sa Briselom, a počeo je da se približava Moskvi.
Odlazak Gruevskog sa političke scene otvorio je prostor za uspostavljanje direktnih kontakata Atine i Skopja. Pregovore su obnovili premijeri Aleksis Cipras i Zoran Zaev, predstavnici nove generacije političara koji nisu tvrdokorno opterećeni problemom oko imena i pokazuju mnogo dobre volje i spremnosti da se ovo pitanje konačno zatvori. Dobronamerno se i brzo grade atmosfera poverenja, međusobno uvažavanje i razumevanje.
Činjenica je da Makedonija ima nepovoljnu pregovaračku poziciju. EU i NATO uslovljavaju početak pregovora i prijem u članstvo zatvaranjem pitanja imena, što podrazumeva i njegovu promenu. Dodatni pritisak je da ceo proces bude završen do početka jula, pred samit NATO i odluku Brisela o eventualnom početku pregovora. Grčkoj se ne žuri, pokazuje razumevanje za vremenski tesnac u kome se našla Makedonija, ali će kao svaka iskusna diplomatija nastojati da iskoristi prednosti pregovaračke pozicije.
Stav Grčke, njena takozvana crvena linija, je „erga omnes“, što podrazumeva jedno ime za spoljnu i domaću upotrebu, odnosno promenu ustavnog imena. Od Makedonije se traži da u skladu s tim izvrši promene u Ustavu i da precizira odredbe ustava koje impliciraju navodne iredentističke aspiracije.
Crvena linija Makedonije je da su identitet i jezik neprikosnoveni i da je dogovor nemoguć ukoliko zadire u ove dve kategorije. Skopje prihvata novo ime sa geografskom odrednicom, ali samo za spoljnu upotrebu. Sadašnje međunarodno ime -BJRM je izanđalo i anahrono.
Stav Skopja je da rešenje problema sa imenom treba regulisati Međunarodnim dogovorom, a ne kroz promene Ustava, koji neka nova garnitura na vlasti može ponovo da menja. Odbijanje Makedonije da razgovara o promeni Ustava podrazumeva i da ne želi da menja sopstveno ustavno ime pod kojim je priznata od 140 država.
Apatična nedoumica
Atina i Skopje pregovaraju o sedam spornih tačaka. Nezvanično to su: ime, upotreba imena, identitet, jezik, trgovačka upotreba imena, akronimi i znaci. Pregovarački proces je podignut na nivo šefova diplomatija, ali su pozicije još veoma udaljene.
Ministri spoljnih poslova Dimitris Kozijas i Nikola Dimitrov usaglasili su tri, od sedam tačaka, na prvom radnom sastanku ove nedelje u Beču, uz učešće posrednika Metju Nimica. Premnijer Zaev nije saopštio koje su tačke usaglašene, a njegova izjava više je pokušaj da održi optimizam koji je počeo da jenjava kada su počeli konkretni pregovori.
Paket predloga koji je dostavio posrednik Nimic, a koji su Atina i Skopje prihvatili kao osnovu za razgovor, sadrži i četiri predloga za promenu imena. Oficijalno nije potvrđeno a mediji špekulišu sa imenima: Gornja Makedonija, Severna Makedonija, Vardarska Makedonija i Republika Makedonija (Skopje).
Poslednji predlog Republika Makedonija (Skopje) bio bi najbezbolnije rešenje i pomoglo bi da se lakše postigne saglasnost o spornim tačkama i eventualnim nedorečenostima koje se iza njih skrivaju. Nimic je i ranije predlagao ovo ime, ali ga Grčka nije prihvatila i neizvesno je hoće li se ponovo naći na pregovaračkom stolu.
Apatija i nedoumica su prisutni u makedonskoj javnosti koja nema dovoljno informacija o pregovorima. Građani su već umorni od spora koji traje decenijama, ali i pod snažnim spoljnim pritiskom poruka EU i NATO je da se pitanje imena zatvori do početka jula.
Dominira u javnosti patriotski stav da ustavno ime ne može i ne sme da se promeni. Najeksponiraniji su nazovi patrioti i ostrašćeni nacionalisti, ali mali broj građana učestvuje na protestima koje povremeno organizuju. Građani su pod velikim pritiskom i u neizvesnosti šta će biti sa državom ako ostane izvan evroatlantskih institucija, a na to ih potsećaju poruke koje dolaze iz Brisela, ali i iz kabineta Zaeva.
Scenarija su brojna i svako od njih je mračno i nepovoljno. Neizvesno je i kako će se građani izjasniti na referendumu o promeni imena koji premijer Zaev uporno najavljuje. Analitičari ozbiljno upozoravaju da je neizvesno kako će se građani izjasniti, te da to može recipročno izazvati referendum u Grčkoj koji može biti još neizvesniji.
Optimizam s kojim su Grčka i Makedonija započeli pregovore nalikuje na trčanje poslednjih kilometara maratona oko imena. Posle dužeg vremena Atina i Skopje trče u istom smeru, a ne kao do sada svako na svoju stranu. Makedonija trči maraton sa bremenom na leđima, budući da Grčka insistira da promeni ime, a EU i NATO traže da brzo reši pitanje imena, što izlazi na isto. Maratonska trka očigledno nije ravnopravna, a dali će učesnici stići i kako do cilja, još uvek je neizvesno.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
